header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Јован Деретић жали што Диоклецијан није истребио хришћане Штампај Е-пошта
уторак, 16 јануар 2018

 Христос се роди, срећна и Богом благословена 2018. година.

Недавно је (28.12.2017.) у емисији ''Интервју'', продукције Балкан Инфо гост Теше Тешановића био др Јован Деретић, историчар и публициста. Емисија може да се нађе на адреси: www.youtube.com/watch?v=lEi5niC6tY8 . Емисија се бави тематиком античке историје Срба у светлу открића и виђења др Деретића који на интернету има много сличних наступа. Међутим, у овој емисији се десио један његов врло узнемиравајући, успутни коментар. Налази се у интервалу 1:20:48 - 1:20:57 где др Деретић говори о Диоклецијану да је прогонио Хришћане и каже: ,,Камо среће да их је истражио потпуно.'' У контексту у коме је то речено, несумњиво се закључује да је хтео да каже ''истребио''! Не знам да ли се у српском језику некада, у неким крајевима, користила реч ''истражио'' уместо речи ''истребио'' или ''затро''?

Морам да признам да сам и сам био велики поштовалац др Деретића, имам пар његових књига, ишао на неколико промоција (било их је и у Руском дому у Београду). Сећам се да је био иницијатор или један од иницијатора, да Срби са Космета добију држављанство Руске Федерације у време када је њен председник био Господин Дмитри Медведев. Али, касније су могле да се чују његове изјаве које су врло проблематичне са становишта Православља, што је довело до мог резервисаног става према др Деретићу.

Међутим, ова изјава у поменутој емисији је заиста узнемиравајућа. Још више је узнемиравајуће то да од 304 коментара САМО ЈЕДАН се односи на ту изјаву. Да несрећа буде већа, коментар је подругљив и упућен од стране човека исламске вероисповести (што закључујем из његовог имена). НИЈЕДНА реплика није дата на овај коментар! Коментари су углавном или врло позитивни или врло негативни али у мањем броју. Несхватљиво је да је ово прошло тако незапажено. Заиста желим да верујем да др Деретић није мислио на ''истребити''. У супротном, далеко било, ова изјава може да послужи као нека врста пробног балона, па ако осују критике, онда има простора за повлачење а ако не, онда може да се иде даље. А где? Да се Православље замени старом дивонијом? Да ли се то ваља иза брда?

Молим уредништво ''Борбе за веру'' да овоме посвети посебну пажњу у неком од својих следећих текстова.

Од Бога вам здравље,

Братислав!

Последњи пут ажурирано ( уторак, 16 јануар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 10 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДАНАС ПРОСЛАВЉАМО:

САБОР СВЕТОГ ЈОВАНА, ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ГОСПОДЊЕГ

+ + +

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.