header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Стазама старих и нових јеретика: Порфирије: „Погрешно схватање Бога је узрок страха од Бога" Штампај Е-пошта
уторак, 17 јул 2018

Папа Фрањо:  "Пакао не постоји, душе грешника ишчезавају" (овде:)

Порфирије Перић: Погрешна је представа о паклу у коме се грешници вечно муче".

 + + +

Погрешно схватање Бога је узрок страха од Бога, од Бога који нас воли. Нема човека без греха. Плата за грех је смрт. Ни највећи светац није без греха. ПОГРЕШНА ЈЕ ПРЕДСТАВА О ПАКЛУ У КОМЕ СЕ ГРЕШНИ ВЕЧНО МУЧЕ.

Пакао није простор, јер у Царству Небеском нема ,,тамо и овамо“ нема времена и простора који је подвојен – с једне стране уживају праведни а са друге испаштају грешници. Пакао је стање човека сада и овде; ако сада и овде, у оквирима историје не доживимо Царство Небеско и љубав Божију, нећемо моћи ни тамо да препознамо Бога зато што је пакао стање човеково.

                          Митрополит загребачко-љубљански Порфирије

+ + +

Неколико коментара на изјаву митрополита загребачко-љубљанског Порфирија:

1.„То је стара јерес - оригенизам: Оригеново учење о васпостављању свега, осуђено на 5., 6., и 7. васељенском сабору. Пакао није вјечан, Бог нас воли и не би допустио да се мучимо.  Страшно. Они упадају све дубље у све више јереси и заблуда. Не моле се, живе као крезови, баве се бизнисом, блудниче - погазили су све монашке завјете, а сад још продају и Цркву и земљу, и то све због неких "виших циљева", они заправо "спасавају Цркву". А кад им се очи отворе кроз годину, десет или тридесет, кад им душа изађе из тијела...

Читалац "Борбе за веру"

 

2. “ПОГРЕШНА ЈЕ ПРЕДСТАВА О ПАКЛУ У КОМЕ СЕ ГРЕШНИ ВЕЧНО МУЧЕ.“?! Лепо би било да је митрополит Порфирије навео изворе ове своје тврдње! Да пакао не постоји, то нико никада није рекао од Светих Отаца?!

Румунски Старац, архимандрит Арсеније Папачок каже: “ПАКАО ЈЕ ВЕЧНИ БОЛ БОГА!’ Божија се не пориче, када грешнима каже. “ИДИТЕ У ОГАЊ ВЕЧНИ“, али Он их и даље ЉУБИ, и тa их – БОЖИЈА ЉУБАВ – ПАЛИ И БИЧУЈЕ, У ЊОЈ САГОРЕВАЈУ У ВЕЧНОСТИ, јер ЉУБАВ НИКАДА НЕ ПРЕСТАЈЕ, А БОЖИЈА ПРВАДА СЕ МОРА ИЗВРШИТИ. Кад родитељ кажњава дете “родитељском правдом“, његова љубав према детету не престаје, али то дете не схвата, а осећа бол – “РОДИТЕЉСКЕ ПРАВДЕ“ , трпи и плаче!

Само, то је у времену ограничено, али у вечности је – вечно!

Ни дете од родитеља не треба да има страх /животињски/, већ страхо- поштовање, а то је стид – врлина, што Бог очекује од људи, а не животињски страх.

Драган Славнић, „Видовдан“

 

3.  ,,Страх од Бога је почетак мудрости.,,Након овога долази стари Завет, савез из интереса.Нови Завет је Савез у љубави Христовој где смо сви позвани.Митрополит свакако о томе пише јер тако и живи.

Томислав, „Видовдан“

 

4. „Нови Завет је Савез у љубави Христовој где смо сви позвани. Митрополит свакако о томе пише јер тако и живи.“

Ако тако живи, зашто не учини ништа, бар колико може, као човек, да устане против срамних емисија “Парови“, “Фарма“, “Велики брат“, “Задруга“…, док бејаше члан а једно време и “први човек“ РРА – “Агенције за доделу државних фреквенција“, преко којих се ова саблазан емитује, ЉУБВИ ХРИСТОВЕ РАДИ – “јер тако и живи“???

Драган Славнић, „Видовдан“

 

Последњи пут ажурирано ( уторак, 17 јул 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.