Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару; све време је представљао светињу те породице која је била српска, а у старо доба примила ислам и етнички прешла у Албанце (што је у оно доба било масовна појава).

Архимандрит Арсеније (Папачок) био је један од најстаријих и најпоштованијих румунских  стараца данас. Био је представник златне плејаде румунских духовника XX века, који су били без премца по ватрености своје вере и аскетском подвигу у условима ненасељене румунске пустиње. Био је налик на Авве из древних Отачника, поседовао је искуство у духовној мудрости, префињено проницање у тајне људске душе и изванредан књижевни дар.

- Старче, слушали смо да сте рекли некоме да ће бити рата. Да ли је то истина?

- Ја то никада нисам рекао, а ево народ говори све, што год му падне на ум. И чак ако  нешто и знам – коме ћу почети да говорим о томе?

- Рат, Старче, то је такав ужас!

Писмо 10.

Пишеш да ти је тешко када видиш да су други неправедни према теби и да не можеш да се примораш да мислиш како си крива ти, што те лишава спокојства. Управо то показује да си још далеко од онога што нам је Господ заповедио: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне (Мт. 5,44).