У данашњој Русије култ Холокауста је увозни производ, непријатељски према новој, као што је био и према совјетској Русији

„Нека се Надежда Константиновна смири, да не би Партија нашла другу удовицу Лењину”, тако је Стаљин наложио да се пренесе Крупској, ако је веровати кремаљском вицу, када је ова почела опрезно да га критикује.Исто је и са Аушвицом. Русија се није смирила, па је Партија (њено место је на Западу и заузима га обједињена машина за пропаганду и формирање јавног мнења, можемо је звати Господарима Дискурса) дала Јеврејима другог спасиоца. Украјинске бандеровце и њиховог наследника – кијевски режим.

Шта разврат чини с човеком? Он човека лишава Божанске благодати, која не трпи прљавштину и смрад разврата и паралише човекове духовне снаге. На гробу духовности као отровне биљке расту атеизам и окултизам. Разврат води ка дегерадацији душевних моћи, на пример, уметност постаје антиестетска, музика се из мелодије претвара у какофонију; човек престаје да се занима чак и за приземну класичну књижевност, њу је потиснула лака роба: приручници за убиства, секс и окултизам; језик прелази у жаргон.

Ко може знати кад „растанак“ чује

Какву даљину реч нам носи та?

Осип Мандељштам 

Ево, већ три године смо без Кијука, а као да је јуче било кад је отишао. Он, мудрац наш, саговорник и подстрекач свега доброг у нама. На Часне вериге 2012. отишао је, и заувек остао. Прошла, 2014, била је „његова“ година: друго издање Catene mundi плануло је, без остатка, а сад се, ево, спрема и треће. Осетили смо његово присуство док смо представљали Catenu на Коларцу. Појавило се и друго издање књиге Кијук: мудра птица љубави, у Cateninoj библиотеци „Путовође“. И све је живо…

НА КРАЈУ СВЕТА

Православно хришћанство крај света види овако: човечанство ће све више отпадати од Бога у грехе, безакоња и неморал. У њему ће тријумфовати култ материјалног богатства и разврата, лажне вере и злочинаштва. Када се рокови наврше, отвориће се пут ка огромном рату, у коме ће, како пише у Откровењу Јовановом, пропасти „трећина имена људских“.

Портал “Борба за веру” је у Аустралији веома читан и често се текстови (нарочито професора Димитријевићa) овде препричавају и о њима се дискутује. Од стране митрополијске администрације портал је и званично прозван “антицрквени”. Када црквена администрације жели да осуди неки од текстова са попртала “Борба за веру”, уобичајено пишу “на неким антицрквеним сајтовима”.  Претпоставља се да би тремин антицрквени требало да значи да је то онај који ради против Цркве. Поставља се сада питање: а ко је, у ствари, стварно “црквен”, а ко “антицрквен”?

Не знам ко је конкретно – Турчинов? Порошенко? – издао наредбу украјинској армији да прекине примирје. Не зависно од тога, уверен сам да је одлука донета у Вашингтону.

Миодраг M. Петровић, историчар, о Светом Сави, Законоправилу, Србији на размеђи, СПЦ…

Не знам да ли би такав духовни, просветитељски и државнички горостас као што је Свети Сава, уколико би га неки други народ имао, био толико запостављен, потискиван и злоупотребљаван. Нарочито данас када се све посматра кроз призму да ли се неко или нешто уклапа у визије Европске уније, евроатлантске планове и глобализацију света. Свети Сава би, свакако, ради очувања православне вере и целовитости Србије осудио изјаве појединих политичара о томе да „ЕУ нема алтернативу“.

НЕМА МЕСТА ЗА СЛУЧАЈНОСТ

Дана 27. јануара 1945. године руска војска ослободила је страшни концлогор Аушвиц (на пољском – Освјенћим), и тај дан је узет као дан када се обележава холокауст – страдање Јевреја у Другом светском рату.

Поводом еукуменистичке „Молитве за јединство хришћана“, одржане у Дубровнику 8./21.1.2015. године, на форуму сајта „Светосавље“, на теми „Изнова се молили за јединство хришћана“, начелан одговор о антиканоничности и безаконости заједничких молитава православних са Латинима и осталим јеретицима дао је господин Родољуб Лазић. Две његове аутентичне поруке, тематски међусобно повезане, доносимо у наставку и топло их препоручујемо пажњи наших цењених посетилаца.

Уредништво