„Јерарх“ расколничке „Православне цркве Украјине“, ПЦУ оптужио је Румунску цркву да ради за ФСБ.

„Епископ“ ПКП Виктор Бед је на свом Фејсбуку оптужио Румунску Цркву за рад за ФСБ, као и за провокативне активности против ПЦУ, Украјине и целог светског православља. Разлог је оснивање Румунске патријаршије „Румунске цркве Украјине“.

Увод "Борбе за веру":

ПОСЛЕДЊА ВРЕМЕНА И МИ ДАНАС: ПИСМА ВЛАДИКЕ ВЕНИЈАМИНА

Писма владике Венијамина (Федченкова) представљају прави пример искрене и разумне скромности кад је реч о питањима „православне апокалиптике“. Није се шалити са Откривењем Јовановим, неподложним јефтиним нумеролошким и погађачким преупрошћавањима.

Судски спор због обнове изгореле цркве у Њујорку, милиони долара у игри!

Канал "Религия сегодня" објавио је интервју (https://youtu.be/135slveN46U?) са митрополитом будимпештанским и мађарским Иларионом Алфејевим.

Митрополит је интервју започео причом о свом последњем сусрету са Његовом светошћу патријархом Кирилом, а завршио „симетрично“ преневши информацију о својој последњој комуникацији са папом Фрањом, кога је назвао својим пријатељем (занимљив сигнал!).

29. фебруара је одржано (https://basilica.ro/comunicat-) заседање Светог Синода Румунске православне цркве. У оквиру њега донете су две одлуке, које се тичу интереса Руске православне цркве и УПЦ.

У монархији нација тражи освећење свих пројава свог сложеног живота потчињавањем правди. За то је нужна власт једне личности, зато што само личност има савест, само личност носи одговорност пред Богом. Нужна је власт неограничена, јер свако ограничавање власти Цара од стране људи, ослобађало би га одговорности пред савешћу и Богом. Окружен ограничењима, он се не би потчињавао правди, већ овим или другим интересима, овој или оној земаљској сили. – Лав Тихомиров

Шта се стварно дешава? Чланови ОВСЦ-а, међу којима је био и патријарх Кирил, планирали су нови сусрет са папом и играли са њим неку врсту комбинације о Украјини + „нормализација“ са Грцима.

Синод Румунске цркве благословио је румунске православне заједнице у Украјини да пређу у јурисдикцију Румунске патријаршије.

Појава неопаганских организација код словенских народа започела је масовно одмах по распаду СССР и паду комунизма у Источној Европи. Насилним атеизмом удаљени од своје хришћанске традиције, у словенским народима се образују неопаганске организације, које иако пропагирају панславизам и тобожњу толеранцију, заправо нагињу неонацизму или су отворено неонацистичке и у потпуности подржавају идеју „крви и тлаˮ.