Епископ рашко-призренски Артемије

 ПРЕДАЊЕ И ЦРКВА*

 „Немој узети од уста мојих речи истине“ (Пс. 119, 43).

 Питање Предања је питање живота и смрти, вечног живота или вечне смрти, за сваког члана Цркве Божије. Питање о Предању имало је одувек за Цркву огроман значај, зато што се и апостолат њен у свету, а тиме и само њено постојање, налази у непосредној зависности од њеног односа према Предању. Оно је и данас, може бити, важније од сваког другог питања, данас када смо вољно или невољно запали у разна беспућа различитих савреминих покрета: екуменизма, хуманизма, јалових дијалога и других друштвених болести савремене нам епохе, на коју би се савршено могле применити речи светог Василија Великог да се се у њој „све границе Отаца помериле; сви темељи и тврђаве догмата пољуљале¹.

УРЕДНИШТВО „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“ ПОВОДОМ НАПАДА НА ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА

 Последњих неколико дана сведоци смо да се и међу онима који се декларишу као борци за Веру и Предање у СПЦ, појавише жестоки критичари попуштања владике рашко-призренског Артемија пред Синодом и његовим захтевом да прими црквене објекте порушене у погрому 2004. године од стране Шиптара, које су „обновили“ ти исти Шиптари. Ови најновији критичари владике Артемија „туку“ га као човека „спремног на уступке и уплашеног од моћи Синода.“ Храброст ових критичара је задивљујућа: у исто време док ударају и растурају у прах и пепео, и критикују за „уплашеност“, нико не зна њихово име и презиме, док за борбу владике Артемија зна цео православни свет.

РЕЧ УРЕДНИШТВА

 Милост Божија нам је послала изванредан чланак блаженопочившег епископа будимског Данила, посвећен питању САБОРНОСТИ Цркве („Теолошки погледи“ 3/1972.). У њему је јасно показано зашто је Црква САБОРНА, и зашто ЕПИСКОП  не може бити ИЗНАД САБОРА, него у САБОРУ. То је одговор на све данашње недоумице и лек за горуће проблеме Српске Цркве.

РЕАГОВАЊЕ ПОВОДОМ НАПАДА НА РАД

ДУХОВНО-РЕХАБИЛИТАЦИОНОГ ЦЕНТРА: “ЦРНА РЕКА“

Лист Ватикана одао пошту легенди поп музике

Грешни Милоје

ЈАО МЕНИ ДО БОГА МИЛОГА

ЂЕ ПОГУБИХ ОД СЕБЕ БОЉЕГА

(Писмо свештенику Радославу Милинковићу,

Архијерејском намеснику трнавском)

Господине Милинковићу,

И Ви и ја знамо да сте Ви идејни вођа разних процеса против моје маленкости (пред тужилаштвом, пред МУП-ом, пред црквено судским властима). Ви сте ми послали претеће писмо у коме ми звецкате државном репресијом и у коме ми упућујете егзистецијалне претње. Но, и поред свега желим да Вам се обратим најдобронамерније, нелицемерно и одговорно.

Преподобни Јустин Ћелијски

ИСТИНА О СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ

I
О ОДНОСУ ЦРКВЕ ПРЕМА ВЛАСТИМА

 "Богу се треба већма покоравати него људима"
(Дела. Ап. 5,29) 

То је душа, то срце Православне Цркве; то њено Еванђеље, њено Свееванђеље. Она тиме живи, и ради тога живи. У томе је њена бесмртност и вечност; у томе њена непролазна свевредност. Покоравати се Богу веђма него људима - то је њено начело над начелима, светиња над светињама, мерило над мерилима.

Eпископ Рашко-призренски Артемије

РЕВНОВАЊЕ ЗА ИСТИНУ

„Имају ревност за Бога,

али не по разуму" (Рим. 10, 2).

          Таквих је било увек у Цркви Божјој. Још из апостолских времена, па кроз сву историју Цркве до данас. Тако свети апостол Павле у својој посланици Римљанима, говори о својим сународницима - Јеврејима, који су га гонили, злостављали по судовима, засипали камењем, из „ревности за отачке своје обичаје", јер се нису слагали са његовом (Павловом) проповеђу Христа „распетог и васкрслог".

Гњилане: Багером на споменик Кнезу Лазару

Понедељак, 29. јун 2009. 08:34

          Општинске власти Гњилана срушиле су у недељу, на Видовдан, спомен-чесму витезовима Кнеза Лазара у центру тог града, изјавио је Тањугу председник Скупштине општине Гњилане Милорад Тодоровић.