Поглавар Албанске Православне Цркве сматра да су у Православљу још одавно разрађене процедуре за превазилажење раскола, нарочито на Васељенским Саборима.

Јуче је на телевизији Хепи у јутарњем програму код господина Марића гостовао адвокат Преосвећеног владике Филарета гдин. Драгољуб Томашевић. Он је изнео многе исказе и сведочанства шта се све збива у Епархији милешевској, а што смо ми, и многи други износили и износимо у јавност, сматрајући да се истина треба и видети и чути. Невероватно је то, да сви виде шта ради и како се понаша Атанасије Ракита, само Синод и врх Српске цркве ћути и немо посматрају урушавање Српске православне цркве у Рашкој области.

Наш знаменити учитељ историјских истина, Лазо М. Костић, настојао је да до својих читалаца донесе што више сведочења о страдању Срба од непријатеља у Другом светском рату. Тако је у свом делу „Додатак књизи Хрватска зверства у Другом светском рату према изјавама њихових савезника“ (Издање писца, Мелбурн, 1975, 76-82) навео и сведочење Жака Исара, Швајцарца са француског говорног подручја, који је пре рата био новински дописник из Краљевине Југославије, и који се, кад је рат почео, затекао на југословенској територији. Успео да је да се врати у домовину, и тамо је објавио књигу „Виђено у Југославији“, из које Костић даје изводе. Колико нам је познато, књига није преведена на српски језик.

О суштини, узроцима и путевима за превладавање савремене кризе у односима између Цркава

 „Журнал Московске патријаршије“ наставља разговор о кризи у међуправославним односима и неканонским одлукама и поступцима Патријарха цариградског Вартоломеја. У априлском броју за 2019. годину упознали смо читаоце с историјском фабулом. У једном од чланака доктор црквене историје, магистар историјских наука свештеник Александар Мазирин објашњава у чему се, по његовом мишљењу, састоје заблуде актуелног поглавара Фанара и зашто канони не дају никаква ексклузивна права цариградским патријарсима. Чланак је објављен у „Журналу Московске патријаршије“ (бр. 5, 2019).

Многобројна истраживања доказала су да зависност од друштвених мрежа активира исте делове мозга као дрога, а стручњаци тврде да је ова врста зависности већа од оне које изазивају дуван и алкохол.

У последње време плави екран телевизора није окупирало номадско, већ седелачко племе – то су серије. Пре тога телевизор је личио на мини-позориште, које се налази у кући: представа се завршава, спушта се позоришна завеса, гаси се светлост на бини, и гледалац се опрашта од јунака драме, тачније, од глумаца, који иду у шминкерницу где скидају позоришну одећу и бришу шминку с лица. Док су некадашње телевизијске емисије протицале као кратки сусрети, у серијама се човек буквално уживљава у туђи живот, као да добија двоструко   држављанство,   живи   у  својој   и   у  туђој   породици. 

 Владимир Путин побринуо се да уљудно, али одлучно одбаци сваку замену традиционалних породичних структура