О ДУЖИНИ МОЈИХ ТЕКСТОВА

Уважени господине Станковићу, били сте брзи на одговору и прецизни у формулацији својих ставова, па сам се и ја потрудио у том правцу. Као и прошом приликом, узнастојао сам да Вам одговорим тачку по тачку, и да наш дијалог остане на нивоу на коме се нашао. Ви пишете:

Драги у Христу брате Жељко!

Поводом Вашег одговора, желио бих да додатно објасним неке ствари у вези мог текста али и размишљања о темама које сте покренули.

Господ наш Исус Христос је исцелио мноштво болесника. Али, на исцелење слепца из Витсаиде треба обратити посебну пажњу. Господ је слепца извео ван насеља. Из овога можемо да закључимо да за ослобађање од душевног слепила треба да се избавимо светске испразности, погружености у свакодневне овоземаљске бриге. Господ није одмах исцелио слепца. И из овога извлачимо важну поуку за себе. Јер је и већина нас духовно слепа и не умемо да разликујемо добро од зла. Духовни вид је велика ствар и изузетно тешка, нико не може одједном да овлада њиме, потребан је дуг и дугогодишњи труд који траје од почетка нашег свесног живота до саме смрти.

Црква учи, да постоји један Дух Свети, који је Бог од Бога, Благи од Благога, Бесмртни од Бесмртнога, Свемоћни од Свемоћнога, Истина од Истине, Светлост од Светлости, Живот од Живота. Ви би пак хтели, да људи живе „по духу времена“. А дух времена није друго до дух који се мења, пролазни ветар као и сваки ветар, с том разликом само, што обичан ветар искорењује и упропашћује дрвеће, а ветар духа времена искорењује и упропашћује душе. Ако би сви људи ишли само по духу времена, сви би се вратили на исту полазну тачку.

Драги брате Никола, будући да сте ме поменули у Вашем писму (овде:) дужан сам да Вам одговорим и посвједочим истину. Ви мене и лично познајете и јасно Вам је да се не бојим свједочити истину, и борити се за истину ако је то потребно. Зато се чудим Вашем писму и изнешеним ставовима, и чини ми се да сте помислили како сам измучен, заспао на стражи за истину. Мој Господ је пут и истина и живот ( Јн.14,6) и зато морам свједочити истину и Вама и било коме другом. Господ ме кријепи па сам још увијек будан.

- Из разговора са монахињама ман. Св. Јована Богослова, Сурути код Солуна -

-   Старче, у последње време имам неких проблема са срцем и бојим се да ми се нешто не деси.

-   Не бој се. Сви ми треба да имамо неку бољку, јер када имамо тако нешто онда седимо крај ногу Христових и молимо Га да нам помогне.

-   Старче, молим Вас – молите се за мене да оздравим.