Они који се не сећају прошлости,

осуђени су да је поново преживе.

Џорџ Сантајана

Заиста, судбина наша записана је у Библији. Док је света и века, биће и Ирода, Јуде, Пилата, Фарисеје, Каина... Велика је пропаст за сваког човека у коме ови духови пронађу сигурно уточиште а највећа пропаст је кад се дух ових усели у један народ (част и поштовање изузецима). Ниједан народ на овој прашњавој планети није искусио то што је искусио српски народ.

Пророчка предвиђања Схиархимандрита Христофора Стараца из Туле  (1905-1996)

"Антихрист је пред вратима. Он ће Москвом ходити. Он има Москву под својом контролом . Када будете били у посети Москви, у метроу - идите само са молитвом (...) Његов (антихристов ) печат  ће бити стављан само на оне који немају печат Божији"..

У дешавањима у Црној Гори заправо постоји један важан позитиван моменат. Сад је право време да напокон почне да се служи Света литургија СВАКОГ ДАНА, барем у свим саборним црквама и већим насељеним местима, а не као што је уобичајено скоро свуда у пракси Српске Цркве: о празницима, суботом и недељом.

„Наш“ (боље рећи: њихов) владика Ћулибрк у целом интервјуу за загребачки „Јутарњи лист“ (овде:) није нашао за потребно да проговори једну једину реченицу о стању поверене му епархије и о положају напаћеног народа повереног му владичанства. Невероватно али истинито!

A евo тoг стaњa:

'Nema nasilnog zaboravljanja, nema laži, ali si na kraju moramo pogledati u oči'

Potrebno je mnogo vremena i mnogo dobre volje da se dođe do nekog zajedničkog imenitelja. Mi 1. svibnja služimo u Okučanima službu za mrtve, a dvije stotine metara dalje se slavi pobjeda. Situacija je - zaumna. Iza uma. Isti događaj, isti dan, ljudi koji žive jedni kraj drugih... Nešto se svakako mora učiniti

ЗАШТО ЈЕ НЕОПХОДНО НАЈХИТНИЈЕ СТВОРИТИ НОВИ СРБСКИ ПОЛИТИЧКИ ПОКРЕТ?

Већ тридесет година у Црној Гори не постоји србска опозиција. Оно што се сматра србском опозицијом, су од тајне службе инсталиране особе, којима је посао да коче србски народ.

 У свом тексту (овде:), проф.Флер исправно уочава да Венецијанска комисија није имала примедби на конфискацију имовине цркава и верских заједница у Црној Гори и да је Веће Европе подржавајући решења из црногорског закона о вероисповести установило нове принципе колонијалног религиозног права  на тлу поробљених балканских простора.