ГОВОРИ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ И РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА ВОЈНОЈ ПАРАДИ У БЕОГРАДУ

Заједничка славна историја Србије и Русије трајна и нераскидива веза братства, пријатељства које је одувек било, јесте и биће на понос нашим државама и народима, на добробит сваком добронамерном човеку света - оценио је председник Србије Томислав Николић на војној паради у Београду.

У јужној војној области преко 300 војних регрута из војних формација и јединица стационираних у Волгоградској области  крштено је у реци Карповки.

Туга спопада српску душу док гледа како се хиљадугодишњи труд светих предака Православља растапа пред ногама највећих српских непријатеља. Пошто је све поништено и порушено, па чак и сама држава Србија од недостојне деце њене, ред је дошао да се уруши и Црква, да јој се со одузме, да постане црква нечестивих. Ипак, не треба очајавати, јер Црква ће постојати до краја времена. Такво обећање је сам Господ дао.

Шеф државе је истакао да се у Украјини данас званично слави празник у част УПА – «националистичке и профашистичке организције», - који је праћен позивима за обрачунавање с представницима Руске Православне Цркве.

      Католички бискупи показали су данас невиђену отвореност и прихватање начина животa католика хомосексуалаца и навели да гејеви имају таленте које могу да понуде Цркви и да би они требало да буде прихваћени у друштву.

(Из живота св. свештеномученика Артемија. Чети Менеј 13 апр.).

Једанпут, вели се у живопису св. свештеномученика Артемона, Епископ Сисиније говорио је Лаодикијским хришћанима: ''Децо моја, чујем како Антихрист улази у град и хоће  да убија Хришћане. Нека вас не одвоји о љубави Према Христу ни огањ, ни мач, ни зверови, ни ма каква друга љута смрт''. О каквом је антихристу говорио епископ Сисиније? Да ли о стварном о коме говори Реч Божја и уче свети Оци или о неком другом?

Помаже Бог, поштована Редакцијо!

Редовно пратим ваше текстове који су у интересу очувања Православне вере, али је ово је први пут да вам пишем. Волео бих да је повод био лепши, али овог пута је тако.

Поштовани председниче,

драги колеге,

шефови свих делегација УН,

О ЈЕДНОМ ТУЖНОМ ПЕТКУ

Ових месеци, окружен сам смрћу. Умрло је толико људи које сам, на овај или онај начин, знао; блиских, мање блиских, али познатих. И то скоро  сви – од рака (осим једне побожне, 86-годишње баке, која је отишла са овог света по старачкој немоћи). Уосталом, већ сам и писао о томе – мајка ми је умрла од малигног тумора 2008 (рођена 1943); ташта (рођена 1954) од тумора, прошле, 2013. године. Комшинка на спрату – тумор мозга; обућар из суседства – тумор стомака… И редом…