Московски патријарх Кирил жели да лети у космос

Бета | 04. 12. 2010. - 19:19h

МОСКВА - Руски патријарх Кирил изразио је жељу да лети у космос, изјавио је данас директор руске Федералне космичке агенције Роскосмос Анатолиј Пермиков.

КАД ОЧУВАШ ВЕРУ СВОЈУ, ОЧУВАО СИ ДУШУ СВОЈУ

- Одговор Уредништва „Борбе за веру“ г. Николи Љотићу-

 Поштовани господине Љотићу,

Охрабрује нас и радује тон Вашег „Поговора на одговор“, нарочито у ово време када дижу главу неке старе поделе, али бујају и нове посејане оним који је „убица људски од почетка“ (Јн. 2,44), „који вара народе што су на четири краја земље“ (ср. Откр. 20, 8), а чија дела на земљи чине деца његова (ср. Јн.8,44). Из историје нашег народа познато је да су нам увек недостајали они који би, попут духовног прародитеља нашег Светог Саве, уносили мир међу завађену браћу. Ваш одговор, иако има своју критичку тежину, прожет је миротворачким духом, и зато нека би Бог дао да будете међу онима који ће на Суду Страшном чути речи Господње: „Блажени миротворци, јер ће се синовима Божјим назвати!" (Мт. 5,9).

Владимир Димитријевић

ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА И КРИЗА ВРЕДНОСТИ

          Као што је истицао још Свети Николај Жички, реч „криза“ потиче из грчког језика, и значи „суд“. Свака криза – па и ова коју осећамо у свакодневици економских односа – има свој корен у кризи вредности.

У децембарском броју бирмингемске „Искре“ објављен је одговор господина Николе Љотића на наш текст-одговор од 5. новембра 2010. У циљу објективног информисања наших посетилаца напис г. Љотића доносимо у прилогу и најављујемо одговор на исти.

Уредништво

+++

 Никола Љотић

ПОГОВОР НА ОДГОВОР

-Полемика са „Борбом за веру”- 

        Ни у сну не бих могао сањати да ће Уредништво „Борбе за веру”, тек што је изгледа добило новембарски број Искре, одговорити и то лично  мени. Али, ето десило се и то чудо. На Међумрежи (http://borbazaveru.com) изашао је „Одговор Николи Љотићу” (даље: Одговор)  који захтева и неки мој сопствени. Дакле, поговор на Одговор.  (Узгред, Уредништво је предложило  да нађем српске изразе за „сајт” и  Интернет. Сугеришем: `свратиште` за сајт; `Међумрежа` уместо Интернета.)

Ранко Гојковић

ПИСМО ИЗ КИЈЕВА

 Док путујемо аутобусом до конгресне дворане у Кијеву, где треба да се одржи свесловенски конгрес, слушам дискусију једног Чеха и једног Пољака иза мог седишта о питањима вере. Види се изузетна образованост пољског професора, он детаљно објашњава саговорнику и шта су несторијанци и аријевци и показује одлично познавање не само библијске историје, него и уопште људске историје. И у једном тренутку Чех га пита за Кијевско-Печерску лавру и њене подвижнике и Пољак одговара отприлике овако „Па то су људи који се боје светлости па су побегли у мрак под земљу и као термити, не могу из мрака здраво расуђивати“.

Отац Антоније

Позивница за

Велико месечно молитвено окупљање светосавских антиекумениста

на Ваведење

( 21. нов./4. дец. 2010.)

01. 12. 2010. 13:03h>>13:23h | Ј. Арсеновић - Вести

Ипак раскол: Шумадијска СПЦ?

Да ли рашчињени владика Артемије са групом одбеглих монаха из Рашко-призренске епархије може задати расколнички ударац Српској православној цркви, попут оног Дионисијевог из 1963. године? Ово питање, доскора одбацивано и од бившег владике, али и у самој Патријаршији, наметнуло се након недељне литургије коју је рашчињени епископ служио у шумадијском селу Љуљаци пред око 1.000 верника! Да ли је овакав одзив верника довољан да се оснује "истинска Светосавка црква" како је наводно преко писма својим противницима у Цркви недавно запретио оптужени владика?

Блокада манастира на Светој гори

29. новембар 2010. | 16:48 | Извор: ББЦ

Лондон -- Дуговима опхрвана грчка влада на мети је критика да баца паре пореских обвезника да би прогонила 120 побуњених монаха из манастира Есфигмен на Светој Гори.

ЈУЧЕ У СЕЛУ ЉУЉАЦИ КОД КРАГУЈЕВЦА САХРАЊЕН ПРОТА ТОМА МАРКОВИЋ ИЗ ДОРТМУНДА
(ВЕСТИ, дијаспорско издање, 23.МАРТ, 2004, стр.7)

ВЕЧНИ ПОЧИНАК У РОДНОЈ ШУМАДИЈИ

Опело је служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић са свештенослужитељима епархија шумадијске, жичке, браничевске и архиепископије београдско-карловачке