Константинопољски патријарх Вартоломеј нема намеру да попусти Руској православној цркви поводом Украјине и њених расколника.

Када сам пре пар година у Ватикану видео два саркофага, папе Војтиле и Пија XII, један преко пута другог у којима су лежала њихова мумифицирана тела по ко зна који пут сам се уверио да нема случајности у космичком поретку.

В прошлом номере «ПК» мы публиковали первую часть беседы с редакцией сербского интернет-сайта «Борьба за веру» (http://borbazaveru.info/content/view/5590/102/). В этот раз, как и обещали, размещаем окончание интервью. Как уже узнали наши читатели, ситуация в Сербской Православной Церкви очень тяжелая и в ее истории небывалая, но обновленческие новшества и лжеучения, от которых страдает СПЦ, постепенно внедряются и у нас, в России. Поэтому мы считаем крайне важным предать огласке эти вопиющие беззакония, чтобы поддержать братьев-сербов и не допустить широкомасштабного распространения модернизма в Русской Церкви.

Радујмо се Божићу, а Деда Мраза препустимо Кока Коли и осталим продавцима празнине

Беспразнични свет и чежња за празником

Празник је продор вечности у време. Време тече, вртложи, односи људе, и незаустављиво је. Оно је Хронос који прождире. Али, празник пресеца неумитни ток; он вертикално, одозго, улази у хоризонталу времена, и спушта се до праоснова битија. Празником се човек не спаја само са Богом, него долази у додир и са својим прецима који су тај празник такође славили; јер, како је рекао Владимир Соловјов, сваки народ је заједница покојних, живих и нерођених. Њихово присуство на празник је управо доказ да је смрт побеђена, и да, између осталог, не може више спречавати у општењу претке и потомке. У томе је Јеванђеље – Блага вест хришћанског празника.

Помаже Бог браћо! Христос по среди нас, и јест и будет!

Гледам Православну браћу, око себе, и уживо и виртуелно, и не могу да се чуду начудим, како ми Срби Православни, а и остали Православни народи, (не)свесно служе ђавола. На све стране деца Светог Саве спремају се да прославе јеретички, а самим и тим сатански празник, лажну Нову Годину, а за седам дана ће као фол да се радују рођењу Богомладенца Христа.

О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ?          

Питамо се – зашто изумиремо оваквом брзином. Зашто се не рађамо? О чему је реч? А реч је о ономе што је говорио Свети владика Николај – блуд убија живот. Блуд је разорио љубав, а где нема љубави – нема ни живота.

Мислим да овај чисто политички текст (http://borbazaveru.info/content/view/11255/1/), посвећен Русији и Председнику Владимиру Путину, мора бити коментарисан од стране верних.

            

Сваке године, 17. децембра по православном, а 30. по грађанском календару, док се велики број људи спрема да, без икаквог разлога и смисла, «дочекује Нову годину», православни Срби славе своје дивне мученике – Свете Пајсија и Авакума из манастира Благовешење у Трнави код Чачка, пострадале тог дана 1814. на Стамбол капији у Београду.