Поштована браћо хришћанска,

Најљубазније Вас молим да престанете са изношењем клевета на рачун владике Атанасија Раките.

Најпре из разлога што он то није заслужио, потом и због тога што су то неистине, и коначно што је све ово очигледна пропаганда владике Филарета који покушава да се врати на трон епископа Милешевског. Уз то, ово ни мало не приличи порталу Борба за веру који настоји да износи поуздане информације и који се бори за истинске хришћанске вредности и врлине – барем Вас тако доживљавам.

 Пишете, како сте провели зиму у једном чувеном граду у иностранству. Неколико дана сте се осећали пријатно, док Вам је поглед клизио по мермерним палатама, по цветним градинама с водоскоцима, по улицама глатким и опраним, по храмовима, музејима, библиотекама, хотелима, и свим оним разноврсним кршом од зидарија и пртљагом од радозналија, што се именује једним именом – култура.

Свештени Сабор Грчке Православне Цркве још једном је одложио одлуку о томе да ли да призна или не тзв. „Православну цркву Украјине“. Саслушавши предлоге саборских одбора о догматским и канонским питањима и о међуправославним и међухришћанским одборима на свом тродневном међузаседању ове недеље, Сабор је „признао канонскско право Васељенског Патријарха да решава питање аутокефалности,“ наводи Ромфеа.

Старац Теофилакт, из келије Светог Артемија, је био подвижник и безмолвник, читавог живота се придржавао строгог поста и није јео чак ни уље. Једном приликом је прихватио ученика, будућег оца Арсенија, и лаконски му рекао:

          Поштовано уредништво сајта Борба за веру,

Користим ову прилику да вас поздравим и да вам искажем један свој вид незадовољства у вези владике Атанасија Раките. На велику жалост, нисам само ја незадовољан и  разочаран поступцима овог архијереја, већ огроман број народа ове наше епархије.

Најстарија позната молитва Пресвете Дјеве Марије написана је на грчком, као и сама Јеванђеља. Због тога је у њој Дјева Марија названа „Теотокос“ - „Богородица“. То да је у таквој раној молитви Дјева Марија споменута са овим звањем, веома је важна, и са историјског и са богословског гледишта.

С њим је наша упаљена нада
Ропске ноћи раздани нам мачем,
Зато данас, након двеста лета,
Српског Вожда дозивамо плачем.