Једно скромно мишљење о очигледном

С обзиром на опште ћутање о врло знаковитом догађају који се десио ових апокалиптичних дана у СПЦ, сачекавши довољно и довољно узалудно да се други о збивању огласе, узимам себи за право да проговорим о томе. Иако можда најмање позван. Али тако је то – када апостоли и презвитери ћуте, камење проговара.

Поштовани Уредништво,

Шаљем вам на увид Божићну посланицу епископа Максима западноамеричког. Текст посланице је потпуно баналан (са облигаторним помињањем короне!) и ненадахнут. И не само то, из посланице ћете видети како Максим вешто избегава да употреби име Исус Христос, и да није морао да вернике поздрави Божићним поздравом «Христос се роди», он име Христово не би ни поменуо.

Бар у српским медијима (или то назовите како хоћете) потпуно незабележена је вест да је у Аргентини легализован абортус. Ова вест је коначна потврда да је пропадање јеретичке римске цркве неповратно и да је само време када ће је по броју следбеника стићи Јеховини сведоци или Адвентисти.

Године 325. десио се значајан догађај у историји Цркве. Одржан је Први Васељенски сабор, који је сазвао равноапостолни цар Константин, у граду Никеји, због великог зла које је кренуло да се шири васељеном и изазива немире и поделе у Цркви, лажног учења пониклог у гордом уму свештеника Арија.