Поштовани читаоци, поводом 100 година од трагичног Октобарског преврата у Руској царевини, доносимо текст "Тајна комунизма", који ћемо објављивати у наставцима, и који баца светлост на октобарска и потоња збивања из једног другачијег угла, показујући колико су творци светске револуције били под утицајем сатане и из ког центра је долазило преобликовање света почетком 20. века. Свети Царски Мученици и сви Новомученици и Исповедници руски, молите Бога о нас!

Документ који овдје доносимо – меморандум дубровачког пароха Српске православне цркве Божидара Митровића[i] Милану Стојадиновићу, првом предсједнику југословенске владе који је посјетио Дубровник, датиран 28. јула 1938, занимљив је због приказа тешког положаја дубровачких Срба у првој Југославији. Меморандум је драгоцјен документ за утврђивање пуне историјске истине, да су Срби између два рата у многим крајевима земље, а посебно у Хрватској, Славонији и Далмацији назадовали у политичком, културном, економском и демографском погледу.[ii] Та чињеница је већ уочи II свјетског рата била евидентна како онима који су јој се противили, тако и другима, који су је одобравали. Међу овим другима, споменуо бих Васу Богданова. Он је  усвом мјесечнику „Политичко искуство“, који је издавао 1940. год. у Загребу, записао:

Мало је позната чињеница да је Беч град у коме су неки српски епископи и патријарси тајанствено завршили свој многонапаћени живот. Довољно је погледати књигу епископа Саве Шумадијског „Српски Јерарси“ где су наведене кратке биографије свих српских познатих епископа до двадесетог века, па да се човек запита над чињеницом: како је толики број наших епископа „напрасно“ преминуо у овој европској престоници и у осталим деловима Аустроугарске.

Драги у Христу,

Зажелио сам да подијелим с вама и вашим читаоцима неколико глава из аутобиографске књиге једног познаника – проф. Александра Дворкина, главног сектолога Руске цркве, великог заштитника Православља. Превео сам само мајушни дјелић његовог остварења које је од изузетног и умјетничког и историјског значаја, будући да је написано живим и изражајним стилом, а описује неке од главних учесника руског и општег православног живота двадесетог вијека.