Заседање Међуправославне комисије у Шамбезију

24. фебруар 2011 - 9:54

Призивом Светога Духа у центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију, код Женеве, у уторак 22. фебруара 2011. године почела је са радом Комисија за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, састављена од представника свих помесних Православних Цркава како би довршила израду текстова који се тичу двеју последњих тема предстојећег Сабора: о начину проглашавања аутокефалије и о диптисима, то јест канонском рангу и поретку Цркава. Одлуком Светог Синода Српску Православну Цркву у раду Комисије представљају митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, као вођа делегације, и Епископ бачки г. Иринеј, као саветник, у пратњи о. Ермолаја ковиљског, и протојереја Гаја Гајића, као секретара.

Конференција у Нишу: У сусрет великом јубилеју

Архимандрит Серафим (Алексијев) и Архимандрит Сергеј (Јазаджиев) 

Прва одступања од догмата

У последње време православни екуменисти све гласније говоре како је одступање од догмата неопходан услов за превазилажење подела. У свом реферату на Московском саветовању 1948. г. "Екуменски покрет и Православна Црква", проф. прот. И. Коман је говорио да се на екуменисичким сусретима често истиче како (тобож) "у хришћанству постоји суштинска реалност, посредством које се можемо ујединити, и постоје другостепене реалности, које нас раздвајају. Та суштинска реалност је, живот, преданост душе Христу и узајамна братска помоћ. Другостепене реалности су, догмати, богослужење и црквена организација".

Питам се: да ли смо довољно свесни размера притајеног, али систематског подривања наше свете Вере? Да ли исправно сагледавамо докле је то отишло? Плашим се да ће се многи од нас, православних Срба, једног јутра пробудити као неправославни, а да ће и даље „мантрати“: „Ми смо православни, ми славимо Крсну славу.“ Ево једног примера који ме је покренуо на размишљање у том правцу.

Митрополит Калистос Вер:

Највећа екуменска врлина је стрпљење

За око 1.000 година католички и православни хришћани су били подељени на Запад и Исток, као и око тога да ли је папа глава Цркве. Низ других теолошких питања, великих и малих, држали су их одвојене.

Спаси Господи људи твоја, и благослови достојаније Твоје

Пре три године, у селу Душковци, благочестиви и верни народ је пророчки наслутио шта се спрема у СПЦ. Верници су се том приликом безакоњу и новотарењу на Служби Божијој супротставили литургијском песмом „Свјати Боже, Свјати Крепки, Свјати Бесмертни, помилуј нас!“ И, шта се после тога догодило? Били су вређани, клеветани, блаћени...

Толстој протеран из руског живота

МОСКВА -

Данас је тачно 110 година од дана у коме је Руска православна црква из својих редова протерала - великана европске и светске књижевности Лава Николајевича Толстоја.

Црква суди грешном Милоју

Тужилац Епархије жичке предлаже да се Милоје Стевановић из Чачка казни коначним искључењем из СПЦ зато што је угостио рашчињене монахе Црне Реке

Гвозден Оташевић

Блажени  Аверкије Џорданвилски

Да ли су изрази „Хришћански“ и „Православни“

прикладни за наше време?

До недавно (1975.) концепт и изрази „Хришћански“ и „православни“ су били смислени и недвосмислени. Сада, међутим, живимо у временима толико ужасним, тако испуњеним лажним учењима и обманом, да такви концепти и изрази више не преносе оно што је битно, када се користи без даљег разјашњења. Они се не односе на суштину ствари, већ су постали само мало мање од обмањујућих етикета.