Запис забринутог, а не бунтовног, Чачанина

Сваколитургијско причешћивање: изазови и одговори

Недавно је потписник ових редова био у Београду, на две Литургије, једној недељној, уочи Светог Василија Великог, и на сам дан Светог Василија. Био је у две различите цркве, и у обе приметио појаву масовног причешћивања присутних, иако је цела седмица пре тога била трапава, то јест није било ни дана поста. Наравно,не пада ми на памет да осуђујем било кога  за било шта; свако има свог духовника и своју савест. Али, вреди се питати – одакле таква појава у једном народу који се, бар кад су побожни људи у питању, увек држао озбиљне припреме за Свето Причешће?

Боговидац, Богопримац, Богослов, Богоносац

Пророк Мојсије,човек што је видео Оног Који Јесте у огњу Неопалиме Купине, био је Боговидац.

Свети Симеон, који је на Сретење примио Христа у наручје, назван је Богопримац.

Свети апостол Јован, наслоњен на прса Учитеља, постао је Богослов.           

А Свештеномученик Игњатије, бачен за Христа пред лавове у Риму, обрео се као Богоносац.

НЕРАСКИДИВЕ ВЕЗЕ

Године 2012, 16. новембра, служен је парастос на обновљеном Руском гробљу у Београду, на коме се, између осталог, налази и величанствен споменик Цару Мученику Николају Другом и војницима из Русије који су пали за слободу Србства.

Пошто ме је редакције „Борбе за веру“ обавестила да је стигло још једно писмо од браће из Македоније, од заједнице Свети Марко Ефески која се бори за чистоту вере, замољен сам да и на то писмо одговорим.