Ево прве седмице Петропавловског поста, када велики број православних Срба настоји да се, постом, молитвом и исповешћу, припреми за Свету Тајну Причешћа. На жалост, под утицајем новотарске пропаганде, велики број православних у Србији заборавио је да се припреми за Свету Тајну приступа са свом озбиљношћу за коју смо способни. Они нам непрестано помињу ранохришћанску Цркву и тадашње обичаје причешћивања, заборављајући да укажу на то колико су рани хришћани или истински спремни да се причешћују, јер су строго живели по Закону Божјем.

Издавач “Српска книга” је 2008 године објавио књигу “Јасеновац” Србољуба Живановића, која је постала толико популарна да је цело издање брзо распродато. Већ следеће године 2009 књига је проглашена за “ауторско дело од националног значаја” и награђена наградом “Растко Петровић”.

УМЕСТО УВОДА    

Трагична судбина ђенерала Милана Недића и даље захтева савесно истраживање. Један од могућих праваца истог могао би бити читање историјских извора који потичу са окупаторске стране. Наиме, немачки окупатор никад није до краја веровао Недићу, јер су знали његове предратне ставове, нарочито кад су запленили документацију француске војске приликом освајања Париза 1940.

Исусово послање је укључивало проповедање Царства Божијег. Један од основних постулата тог Царства јесте тај да сви људи – без обзира на националну или полну припадност – могу бити његови чланови. Стога се Исус супротстављао понижавајућем положају које су жене имале у његово време. Он је то сматрао изопачењем поретка успостављеног приликом стварања. У том смислу, он је био „хуманистички феминиста” (humanist feminist) или „индивидуалистички феминиста” (individualist feminist). Ценио је сваку особу без обзира ком полу или нацији припадала. О томе сведоче и његови сусрети са женама.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије приредио је у Мостару ифтар за мостарског муфтију Салема Дедовића и представнике Исламске заједнице у Мостару поводом крсне славе Саборне цркве Свете Тројице.

УМЕСТО УВОДА                                    

Бернар Ле Каро,  Француз који живи у Женеви, један је од мисионара и сведока православног европског Запада. Аутор књига о Светом Јовану Шангајском, Светом Теофану Затворнику и Светом Јустину Ћелијском, који му је био духовник, сарадник угледних француских православних сајтова, припадник Руске Заграничне Цркве Московске Патријаршије, он је и велики пријатељ србског народа. Пред нама је његов наступ из 2007. године, на Четвртом сабору Руске Заграничне Цркве, уочи њеног сјединења са Московском патријаршијом. Пошто  је излагање господина Ле Кароа било више него начелно, решило смо да га преведемо за “Борбу за веру”.

На последњем конгресу Ђукановићева Демократска партија социјалиста је одлучила да, из пера Светозара Маровића, кроз своје документе “забиљежи“ и идеју о формирању такозване “Православне цркве у Црној Гори“. Скоро прије деценију, недуго након проглашења Независне Државе Црне Горе, епархије Српске православне цркве преко ноћи су се “присјетиле“ да се одрекну, на “неки начин“ јереси етнофилетизма.

Не треба посебно објашњавати онима који су упућени у црквена збивања око постојања кланова који међу собом воде рат око позиција у Цркви. Сви већ одавно знамо да је бискуп Григорије херцеговачки близак црногорском митрополиту и архиепископу Амфилохију који се вешто заклања иза српског национализма а заправо одрађује посао за криминалца Мила Ђукановића.

Владика Атанасије Ракита изабран је за новог епископа милешевског одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовној сједници у Београду. У претходне четири године обављао је дужност епископа бихаћко-петровачког. Трон епикопа милешевског формално је упражњен од маја 2015. године након смјене владике Филарета, а епархијом је као администратор управљао епископ будимљанско- никшићки Јоаникије. Њега је на функцију “вршиоца дужности“ суштински поставио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.