Велики пост ове године намерава да држи 13% свих Руса или скоро сваки осми; међу православним суграђанима тај удео је 17%, према анкети ВЦИОМ-а коју је у понедељак добио „Интерфакс“.

Британски лист „Гардиан“ је случајно подгрејао сумње великог броја теоретичара завере чланком у којем се сугерише да је глобално закључавање (локдаун) сваке две године потребно да би се испунили циљеви Париског климатског споразума. Наслов чланка је брзо промењен, али је изазвао бурне реакције.

Лила је јака киша. Стајао сам на кривини. Стопирао сам кола за Новосибирск. На том месту пута је веома опасан дио, јака је кривина и закочивши када је лоше вријеме, аутомобил може да излети са цесте. Стопирам. Сви пролазе поред. Иде црно инострано возило. Прво је такође прошао, а онда се зауставио, убацио у рикверц и пришао ми.

Ево како се – према мишљењу супруге старешине самсонијевске саборне цркве у Санкт-Петербургу, оца Александра Чудајева – представљају попадије у фантазијама „неких фарисеја“.

А ево како би – опет по њеном мишљењу – требало да изгледају „нормалне“ попадије.

Порфирије:

"Лично сам имао три пута прилику да се сретнем са папом Фрањом, чак сам му у једној прилици целивао и његову руку"

Данас, у Недељу торжества Православља над јересима и јеретицима, аналитички тим „Борбе за веру“ наставља серијал под насловом "О загребачком брату и папорукољупцу патријарху Порфирију". Узимајући у обзир сугестије неких  клирика блиских “Борби за веру“ да би требало да објавимо и нешто позитивно из Порфијевог рада, ми смо 13. марта позвали све наше читаоце да нам – у циљу објављивања - пошаљу све материјале које имају са – евентуалним - позитивним делима садашњег патријарха, која се тичу вероучења, црквеног поретка, исправног богослужења, милосрђа...

Био сам код једног човека у селу Букоровцу који се двадесет година није причестио. Најзад је решио, вероватно по нечијем наговору, те оде у цркву и причести се без покајања и исповести.  Одмах после Причешћа он је осетио као да је примио огањ у себе, сва унутрашњост и свака кост као да се запалила и гори, а глава као да се нашла усред пламена. У бунилу и муци великој, он поче да трчи тамо амо и пошто није могао да издржи велике муке, скине каиш са себе и обеси се за ограду.

Колаборација Брозових партизана са усташама у НДХ више није табу тема у југословенској а поготово српској историографији. Основне контуре постоје иако недостаје пуно личних детаља и епизода. У доњем тексту бих скренуо пажњу на једну од таквих епизода која се односи на Јосипа Броза Тита а заснована је бар на једном (мени познатом) историјском извору (тј. изјави) који иначе сигурно нећете наћи у фамозним Зборницима НОР-а или званичним (Дедијеровим) животописима Јосипа Броза.