Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане.

Римски папа Фрања је одобрио ново издање књиге „Мисал“ која прописује поредак служења мисе уневши измену у текст јеванђељске Молитве Господње, познатије као „Оче наш“. Тако ће у новој редакцији речи молитве „не уведи нас у искушење“ (non indurci in tentazione) бити замењене са „не дозволи нам да подлегнемо искушењу“ (non abbandonarci alla tentazione).

„Кога где сврби, онде се и чеше“ каже премудра српска народна изрека.

Зато свако писмо и скоро свака проповед духовног злочинца Иринеја Добријевића почиње са: „љубљени у Христу“. Овај већ уходани шаблон фанариотских фраза о љубави само показује да се празним речима жели надоместити оно што највише недостаје у пустом срцу и посрнулој души епископа Иринеја. Тешко је рећи чега је, или кога је мање – да ли љубави или Христа, јер очигледно његова (зло)дела показују да нема ни једног ни другог.

У приложеном читаоци „Борбе за веру“ могу се својим очима и ушима уверити како духовни рукосад самоплоглашеног потомка мајмуна, хулитеља на Св. Саву и промотера педерастије у СПЦ Максима Васиљевића цвета у Калифорнији.

Брате Милоше,

То што си гађао јајетом новотараца Јована Шумадијског (овде:), ја бих ти од срца честитао, да касније ниси погазио свој храбри чин. Отишао си да тражиш опроштај од духовног порода Јудиног?! Због тога би требао да се покајеш и исповедиш! Јер не само да ниси одстојао своју борбу, већ си узео и благослов од расколника, човека који се литургијским новотаријама годинама противи одлукама Сабора СПЦ.

ГАЂАО САМ ЈАЈИМА ЕПИСКОПА ЈОВАНА ШУМАДИЈСКОГ

Помаже Бог, поштовано уредништво,

Сматрам да је утисак брата Радована преувеличан (овде:), иако генерално и јесте за осуду оно што раде наши епископи.  Не може то само тако да се пљуне у руку и каже се Анаксиос. То не води ничему. Иако сам млађи ја сам радио и жешће ствари да се разумемо.

Не треба се плашити смрти као такве, већ смрти без покајања

Чујем да си узнемирена питањем да ли се то смрт приближава? Саветујем ти да одбациш ту малодушност и потпуно се предаш вољи Божијој. Знаш да је свакоме од нас назначена од Бога смрт – када ко треба да умре: не умиремо ни пре ни после него што је одређено. Али никоме до Богу није познато када ће се догодити тај прелазак из једнога у други живот.

СРАМНО ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: ''Отимају'' храм да избришу Србе