…У бризи сте, чиме ће се људи хранити када се пренамноже на земљи? Колико чудна толико и непотребна брига. Је ли нас тој бризи Христос научио? Напротив, Он нас је ослободио те бриге. Он је заповедио да се не бринемо ни о сутрашњем дану, а још мање о будућем столећу. Не брините се, каже, за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега. Наравно, ко заборави Бога тај предузима на себе Божије бриге. А Божије бриге нису за нејака леђа људска.

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић:

О радостима поста

Није прошло ни два мјесеца од како је на Лучин-дан, 30. октобра 1993. године, митрополит Афиилохије показао руку која је крстила Исуса Христоса, а у Београд и Подгорицу – стигла је делегација Малтешких витезова, нудећи велику хуманитарну помоћ. У том науму, спријечила их је ревија „Исток“, после чега су покушали да подмите аутора овог текста

Поштовани Уредници, хвала вам на ревности и труду око чистоте наше вере Православне.

Обраћам се поводом коментара брата Сарајлије о „Личном ставу“ владике Иринеја бачког (овде:). Желео бих да додам - да већ дуго времена овај наш владика представља „цркву у цркви“, што се још једаред јасно показало. Наша Црква од нас иште једно, а он нам нуди друго.

Читање овог текста посебно препоручује отац Симеон Рукумијски 

ИСТИНА ПРАВОСЛАВЉА

(Критеријум за познавање ВЕРСКЕ ИСТИНЕ)

  „Оно је само истинито у христјанском учењу,

што су сви вјеровали свагда, свугдје и једнодушно –

quod semper, quod ubique, quod ab omnibus creditum est“.

 Vincentii Lerin. Commonitorium.

 ДА ЛИ ЕПИСКОП МАКСИМ ОДВОДИ ЕПАРХИЈУ ЗАПАДНОАМЕРИЧКУ ПОД ОМОФОР ИСТАНБУЛСКОГ РАСКОЛНИКА? 

Подсећамо да је на званичном сајту Београдске патријаршије 13. марта 2019. године објављено саопштење под насловом „Став Српске Православне Цркве о црквеној кризи у Украјини“ (овде:). У овом саопштењу, између осталог, се каже: 

Из Вашег писма разумео сам, да сте Ви склони признати неки посебни морал за политику, различит од морала у другим пословима и односима људским. То не може ништа друго значити, ма како се Ви о томе опрезно и фино изражавали, него да се оно што се у свакодневним пословима људским сматра непоштеним призна у политици поштеним и оно што је у осталим односима људским недопуштено у политици допуштеним.

Срби у својој историји никад нису убијали муслимане на молитви у џамији. Против Турака су ратовали да би стекли слободу. Али, ратови деведесетих на простору бише Југославије су их учинили „злим момцима“ и „антимуслиманима“ каквих нема, и то захваљујући дејству западних медија чији је једини циљ био да одврате пажњу са реалних НАТО злочина против муслимана на Блиском Истоку који треба отети зарад нафте и осталих богатстава и предати газдама са Запада.