ЛАЖНА ПАНДЕМИЈА И ГЛОБАЛНА СПЕЦОПЕРАЦИЈА ЗАКУЛИСНИХ СИЛА

Укратко, ово су његове тезе:

„1. Нема никакве пандемије, то је лаж.

2. Панику око коронавируса треба посматрати у светлу операције глобалних сила: религиозних, политичких, финансијских, економских и националних.

 "ТЕШКА ЈЕ РУКА НЕМАЊИЋА САВЕ"

Један од првих епископа СПЦ који је у својој епархији увео неверничке и хулитељске „превентивне мере“ против коронавируса – забрану освећивања васкршње водице - јесте владика ваљевски Милутин. Објављујући ту вест, ставили смо наднаслов – „До сада смо га убрајали у правоверне“ (овде:). Испоставило се да је Милутин – маловеран, заправо, више веран и подобан власт имајућим него Богу. Међутим, сада се испоставља нешто ново, што додатно баца тамну сенку на овог владику. Наиме, по званичним информацијама, објаљеним на сајту Епархије ваљевске, владика Милутин је позитиван на коронавирус, а „зарадио“ га је приликом екуменисања! „Упућен извор каже да је почетком марта у Ваљево, код браће по Христу, дошла неколицина свештеника из Италије. Разговорима, и осталим радњама међуконфесионалног дијалога, присуствовао је и владика.“ У Епархији ваљевској ово демантују, али истичу и хвали се  (уместо да у црну земљу од стида пропадну!), како је "Епископ Милутин први у Српској Православној Цркви донео одлуку о прекиду освећења домова пред празник Васкрса (свећење васкршње водице)".

Судбину човечанства знамо, али своју не знамо. Према томе, будимо трезвени и бдијмо

Као свака инфекција дисајних органа, корона вирус проузрокује непријатну, могло би се рећи и опасну, болест која захтева појачане мере опреза, али с обзиром на све околности које прате ову епидемију, чини се да су мере предузете у свету ипак претеране. Имајући у виду начин на који је она настала, и циљеве појачавања контроле над становништвом, све везано за ову заразу добија нову димензију.

Ми Срби, где год се затекли, немамо разлога ни да жалимо. Неће нас гушити емоције. Можемо да се посветимо праћењу вектора кретања. Свет се мења

Описујући у својим успоменама са Космета кулминацију страдања породице Николић из Урошевца – мајке Данијеле и њених кћери Сантипе и Љиљане марта 2004. године, Иркиња Мери Волш, између осталог, подсећа: „Осим личне трагедије породице која је остала без дома, губитак куће значио је и губитак њихове библиотеке са 18 000 књига, великог броја скупоцених музичких инструмената и једне Ђотове слике Богородице непроцењиве вредности. Са њима су у пламену нестали и последњи трагови европске цивилизације у Урошевцу”.

ГЛОБАЛНА КРВАВА БАЈКА