УМЕСТО ПРЕДГОВОРА                                     

Људи са којима често општим преко електронске поште постављају ми питање – зашто је Владика Николај био тако везан за англиканце и какав је екуменизам у питању. Одговор на ово питање није тако једноставан, али се ипак може и мора дати. С тим што унапред молим читаоце: немојте сматрати да се може написати неки кратак одговор, нешто таблоидно и сензационалистичко. Овај текст је покушај објашњења, али он захтева читалачку пажњу и усредсређеност. Величина Владике Николаја је непорецива, и његово дело вредно као драгуљ, па ипак није све једнозначно у том стваралаштву, и његово се дело увек изнова мора читати. Надам се да ће после читања овог текста православним Србима неке ствари бити јасније.   

Од 200 свештеника у Црној Гори, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Послератна власт регистровала Удружење свештеника Црне Горе, које је објавило црквени календар с петокраком!  

Ево прве седмице Петропавловског поста, када велики број православних Срба настоји да се, постом, молитвом и исповешћу, припреми за Свету Тајну Причешћа. На жалост, под утицајем новотарске пропаганде, велики број православних у Србији заборавио је да се припреми за Свету Тајну приступа са свом озбиљношћу за коју смо способни. Они нам непрестано помињу ранохришћанску Цркву и тадашње обичаје причешћивања, заборављајући да укажу на то колико су рани хришћани или истински спремни да се причешћују, јер су строго живели по Закону Божјем.

Издавач “Српска книга” је 2008 године објавио књигу “Јасеновац” Србољуба Живановића, која је постала толико популарна да је цело издање брзо распродато. Већ следеће године 2009 књига је проглашена за “ауторско дело од националног значаја” и награђена наградом “Растко Петровић”.

УМЕСТО УВОДА    

Трагична судбина ђенерала Милана Недића и даље захтева савесно истраживање. Један од могућих праваца истог могао би бити читање историјских извора који потичу са окупаторске стране. Наиме, немачки окупатор никад није до краја веровао Недићу, јер су знали његове предратне ставове, нарочито кад су запленили документацију француске војске приликом освајања Париза 1940.

Исусово послање је укључивало проповедање Царства Божијег. Један од основних постулата тог Царства јесте тај да сви људи – без обзира на националну или полну припадност – могу бити његови чланови. Стога се Исус супротстављао понижавајућем положају које су жене имале у његово време. Он је то сматрао изопачењем поретка успостављеног приликом стварања. У том смислу, он је био „хуманистички феминиста” (humanist feminist) или „индивидуалистички феминиста” (individualist feminist). Ценио је сваку особу без обзира ком полу или нацији припадала. О томе сведоче и његови сусрети са женама.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије приредио је у Мостару ифтар за мостарског муфтију Салема Дедовића и представнике Исламске заједнице у Мостару поводом крсне славе Саборне цркве Свете Тројице.

УМЕСТО УВОДА                                    

Бернар Ле Каро,  Француз који живи у Женеви, један је од мисионара и сведока православног европског Запада. Аутор књига о Светом Јовану Шангајском, Светом Теофану Затворнику и Светом Јустину Ћелијском, који му је био духовник, сарадник угледних француских православних сајтова, припадник Руске Заграничне Цркве Московске Патријаршије, он је и велики пријатељ србског народа. Пред нама је његов наступ из 2007. године, на Четвртом сабору Руске Заграничне Цркве, уочи њеног сјединења са Московском патријаршијом. Пошто  је излагање господина Ле Кароа било више него начелно, решило смо да га преведемо за “Борбу за веру”.