4. фебруара 2011. године, у Удружењу књижевника Србије у Београду, представљен је нови број часописа "Збиља", који је објављен под насловом „Између Ватикана и Вашингтона (српски народ на распећу историје)“. Подсећамо да су у представљању "Збиље" узели учешће  Предраг Р. Драгић Кијук, Наташа Јовановић (новинар „Печата“), Момир Лазић и Владимир Димитријевић, који су својим надахнутим беседама изазвали велику пажњу код присутне публике, али и шире.  У наставку доносимо видео запис (You Tube) са овог скупа.

Владимир Димитријевић

СА САБОР РУСКЕ ЦРКВЕ

СА Сабор РПЦ, који се почетком 2011. састао у Москви, донео је низ значајних докумената, међу којима је и изјава „О животу и проблемима малобројних домородачких народа“, као и: „Пракса изјава и деловања епископа, свештеника, монаха и мирјана у предизборним кампањама. Проблеми кандидовања свештеника на изборима“; „О мерама очувања спомена новомученика, исповедника и свих невино пострадалих од богобораца у годинама прогона“; „Друштвена делатност православних хришћана“; „О рукопологању безбрачних немонашких лица“; „Привремена одлука о материјалној и социјалној подршци свештеницима, служитељима Цркве и радницима религиозних организација РПЦ, као и члановима њихових породица“; „Одлука РПЦ према намерном јавном богохуљењу и клеветама против Цркве; „О начелима организовања социјалне делатности РПЦ“.

РПЦ:

Римокатоличка и Православна црква – „једноставно треба да изграде партнерство“

Москва, Интерфакс

Предстојећи састанак руског председника Дмитрија Медведева и римског папе Бенедикта XVI ће промовисати дијалог између Ватикана и Руске православне цркве, рекао је вд секретар Одељења за спољне црквене везе свештеник Димитрије Сизоненко, агенцији Интерфакс-религија.

Народ прогласио Павла за свеца

Уочи прве годишњице од своје смрти патријарх Павле (Стојчевић) прошле јесени је са светитељским ореолом око главе осликан на фресци у српској цркви у Аустралији и у храму Светог Димитрија у северном делу Косовске Митровице, пре него што је званично уведен у именослов светаца.

         Бизарна терапија за пољског возача

За Кубицу папина крв!!!

Понедељак - 14.02.2011

Кад ништа друго не помаже, ту је кап крви покојног папе Јована Павла Другог. Бизарну терапију је пољском возачу Роберту Кубици, који је једва преживео удес на релију у близини Ђенове, предложио кардинал Станислав Ђивиш.

Поштовани посетиоци,

С радошћу вас обавештавамо да је 14. фебруара 2011. изашао из штампе, на српском језику, зборник реферата са конференције одржане у Санкт Петербургу 28. октобра 2010. под насловом „Православно-католички дијалог после Јасеновца“. Захваљујући преводиоцу зборника, господину Ранку Гојковићу, овом приликом, као најаву књиге, објављујемо шири извод из веома запаженог реферата Алексеја Николајевича Швечикова „Сачувај нас Боже таквих пријатеља“. Књига се, иначе, може поручити на телефон: 066-92-55-479.

Уредништво

Алексеј Николајевич Швечиков

„САЧУВАЈ НАС БОЖЕ ОД ТАКВИХ ПРИЈАТЕЉА...“

...Крсташки походи. Различити извори различито их називају, било их је шест или седам и трајали су практично цео XIII век. Иницијатор и идејни надахнитељ тих похода био је Ватикан. За званични циљ похода прогласили су спасење гроба Господњег и других хришћанских светиња, које су подвргнуте порузи и уништењу исламских освајача на Блиском истоку.

VELIKI IZLAZAK IZ KATOLIČKE CRKVE, GLAVNI UZROK PEDOFILSKI SKANDALI

Austrija: 87.000 katolika manje

Rekordan broj Austrijanaca napustio je Rimokatoličku crkvu prošle godine nakon niza seksualnih skandala koji su je potresli, prema službenim brojkama objavljenim ovaj tjedan.

Поштовани посетиоци,

Препоручујемо вашој пажњи „Кратку хронологију екуменизма“ нашег уваженог сарадника Владимира Димитријевића,  у оквиру које, по први пут на вашем и нашем сајту, објављујемо хронологију заседања Генералне скупштине Светског савета цркава (World Council of Churches) у форми видео записа. Видео записи хронолошки прате рад ССЦ од оснивачке скупштине у Амстердаму 1948, па све до 2006, када је Генерална скупштина ове свејеретичке организације, која у свом чланству има око 340 „цркава“, заседала у Порто Алегреу у Бразилу.

Уредништво