ЕЛИТА, ТО ЈЕСТ КЛИР

Један од могућих превода речи „елита“ на грчки је „клир“. То су, по духовним и моралним каквотама, најбољи, изабрани, удео Божји. Тако су се, у раној Цркви, називали сви хришћани, од Бога одабрани да Му буду народ, Нови Израиљ.

Замислите да данас неко оде у пустињу, сагради стуб, попне се на њега, и остане тамо да стоји без хране, воде и било чега где би барем на кратко могао да седне и одмори се. Не једну, већ 47 година! Ако га пре тога не би одвели у лудницу, онда би на то место дошле ТВ екипе, фоторепортери и новинари да га сликају, и, што је сасвим извесно, он би у томе уживао.

Бомбардовање Југославије 1999. године оставило је неизбрисив траг у сећањима свих оних који су се тада затекли у нашој држави, али је за гест једног грчког капетана, који је одбио да својим бродом крене на Србе, мало ко чуо.

Идеологија „родног” феминизма или џендеризма попримила је облике тоталитаризма. Постала је неупитном друштвеном и политичком догмом. Прожима све сфере живота. Ми не мислимо „својом главом” него „медијском главом”, а њу обликује идеологија „родног” феминизма.

Цетињска митрополија Српске цркве реаговала је поводом потребе ,,истинитог обавјештења јавности и очувања лаковјерних од заблуде и преваре везано за посјету Франкфурту “Михаила“, лажно представљаног као “митрополита црногорског“.“

 УМЕСТО УВОДА

Данас је слава храма Светог Александра Невског и Мисионарске школе при том храму, и у својим електронским архивама нашао сам текстове о славној епохи православног мисионарског рада у нас – то су биле деведесете године 20. века, када је прота Љуба Петровић, са својим сатрудницима, свештеницима и мирјанима, настојао да Београд и Србија сазнају истину правоверја и правоживља. Време пролази, носи све пред собом, али смо ми дужни да не заборављамо дела учињена у име Бога и Његове Истине и Правде која свакако надилазе временске координате нашег постојања. Због тога ево неколико одломака из духовне историје србских православних хришћана. Можда ће неком ови редови бити надахнуће за нове подвиге на њиви Господњој.

Валериј Павлович Филимонов

Рабини су дали папи Фрањи дугоочекивани одговор

Учињен још један корак ка једној светској религији. После полувековног размишљања, јудеји су званично признали римокатолике за браћу

1. септембра 2017. године, у вестима и периодичној штампи, објављено је ванредно важно саопштење: римски понтиф примио је у Ватикану заједничку делегацију представника Савета рабина Еврепе, Савета рабина Америке и Комисију Главног рабината Израела. То је догађај који ће имати далекосежне последице.

ШТА НАМ РАДИ АНА БРНАБИЋ?

У свом тексту „Дигитална агенда Е-управе: чиповање марве и попис људских телесних органа“, Анонимни Србије су подробно описали претварање Србије у електронски концлогор, с нарочитим нагласком на прављење централних база здравствених података, чији је један од скривених циљева да постанемо потенцијални „даваоци“ органа богаташима Глобалистана.

Московски храм Полагања ризе Пресвете Богородице у Леонову већ дуго времена руководи болесницима хоспиција №4. О томе како се граде односи са смртно болесним људима, и о искуству у том духовном послу разговарамо са настојатељем храма, протојерејем Андрејом Рахновским.