...На тај начин, свештенослужитељ Светих Тајни постаје требоизвршитељ (типични занатлија, који врши требе за паре и у томе он види смисао властитог постојања - нап. "Борба за веру"). Прави свештенослужитељ се боји Бога и сугерише онима који му долазе да чак и ако им он сам даје светињу, Бог, који је Извор ове светиње може да и да им је не да; требослужитељ, напротив, служи свима који долазе; и у својим очима, а посебно у очима народа, он заузима место Извора. Они који иду свештенослужитељу кажу: удостојени смо Светог Причешћа. Они који иду требослужитељу кажу: дајте нам причешће. И управо то требораздавање савремени фарисеји-љубвисти називају „љубављу“.

(Савремени) фарисеј дели свете тајне Божије свима редом, по свом нахођењу, не постављајући ни услов ни циљ прихватања ових светих тајни морално исправљање особе. Он крштава, причешћује, венчава и обавља сахрану за свакога ко му дође - обичног смртника - не марећи да ли особа која дође тражи Бога кроз ово његово деловање...

Ко је крив што су деца гурнула низ степенице свога оца?

У једну болницу довели су неког старијег човека у жалосном стању: тело му је било покривено ранама и више ребара сломљено. Његова рођена деца, после жестоке свађе, избацила су га из стана и гурнула низа степенице.

Имао сам непуних 8 година, прича један побожан човек, када сам при повратку из школе поновио једну ружну реч, коју сам чуо од старијег друга, али чији смисао нити значење ја нисам знао. Моја мати која је била заузета пословима у кујни строго ме је погледала и рекла: