Суровост према животињама прелази у суровост према људима

 Један разбојник пре него што ће бити обешен узео је реч и рекао: „У својој младости ја сам био суров према животињама и тиме је срце моје огрубело до те мере, да сам после лако прешао на убијање људи. Ето због чега завршавам живот на вешалима“.

Људи који не разумеју духовне основе онога што се дешава у свету, веома површно суде о људским пословима. Они деле људске поступке на јасно грешне, зле и добре, хвале вредне, само по њиховим спољашњим манифестацијама, покушавајући да повуку неку приближну границу између једног и другог, користећи најфлексибилније критеријуме за добро и зло према законима света.

 За време мога службовања у Лапову (1921—1928) дође ми једног дана мој парохијанин Никола Милић, колар, са завијеном левом руком, да му читам молитву ради исцељења.

...На тај начин, свештенослужитељ Светих Тајни постаје требоизвршитељ (типични занатлија, који врши требе за паре и у томе он види смисао властитог постојања - нап. "Борба за веру"). Прави свештенослужитељ се боји Бога и сугерише онима који му долазе да чак и ако им он сам даје светињу, Бог, који је Извор ове светиње може да и да им је не да; требослужитељ, напротив, служи свима који долазе; и у својим очима, а посебно у очима народа, он заузима место Извора. Они који иду свештенослужитељу кажу: удостојени смо Светог Причешћа. Они који иду требослужитељу кажу: дајте нам причешће. И управо то требораздавање савремени фарисеји-љубвисти називају „љубављу“.