Пре смрти, Свети Василије Велики је био веома болестан.  Имао је старог пријатеља Јеврејина; дуго су били пријатељи, али Јеврејин није био спреман да пређе у православље.

Образовани део друштва не постаје верник: ни Розанови и Булгакови, ни емигранти Шмемани и Мајендорфи, ни реемигранти Шпилер и Старк, ни совјетски интелектуалци Курајевог типа. Интелигенција не постаје верник, али то је не спречава да се придружи Цркви, јер Црква постепено губи моћ да протера невернике.

Прича светогорског старца јеросхимонаха Гаврила (Степањука; 1930–2006), из манастира Светог Пантелејмона на Атосу, о виђењу Богородице и његовом детињству:

 „Рођен сам у Бесарабији, када је данашња молдавска земља била део Румуније. Људи у селима су били веома религиозни.

Свети Теофан Затворник:

Црквена молитва за болесне има моћ, посебно када је праћена молитвом оних који су наручили службу

Добро си организовала молитве за своју ћерку. Два молебана недељно и помен на проскомидији. Чинило би се довољним. Али ко се овде моли са болом? Бог слуша молитву када се молите душом која чезне за нечим. Ако нико не уздахне од срца, онда ће се певати молебан, а неће бити молитве за болесника. Исто важи и за проскомидију, а исто важи и за литургију.