У једном од својих писама својој духовној деци, старац Амвросије Оптински помиње чудо, тешко објашњиво атеистима, које је видео велики руски писац Николај Васиљевич Гогољ.

За српске православне хришћане, данас није „католички Божић“, већ празник нашег великог светитеља — Светог Спиридона Тримитунтског. Простога пастира који је постао епископ и чудотворац.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Данас читамо одговарајући део Прве посланице Светог Павла Коринћанима. Сада ћу још једном прочитати овај одељак и укратко размотрити значење онога што је написао.

„Реч о крсту је лудост онима који пропадају, а нама који се спасавамо сила је Божија. Јер је писано: 'Уништићу мудрост мудрих, и разум разумних одмацити.'

„Ходите к мени сви који сте уморни
и натоварени, и ја ћу вас одморити“
( Господ, Матеј 11,28)

Господ наш Исус Христ, драги моји, „оваплотио се ради нашег спасења“, провео је мало временско раздобље јавног деловања међу људима. Живео је само три године јавним животом, али оставио је неисцрпне трагове доброте у то време деловања. Како? Књигу једну није написао али шта је рекао и учинио сачувано је у једној књизи, чији садржај вреди више од свих књига које су написали филозофи и други истакнути мушкарци.