Он је био кротак и у слави, кад су Га масе народа одушевљено поздрављале приликом уласка у Јерусалим, јашући на магарету (Захар. 9, 9), и у својим страдањима, јер „не псова кад Га псоваше; не прети кад страда; него се ослањаше на Онога који право суди“ (1. Петр. 2, 23).

Уводна реч Уредништва:

Поводом данашњег празника Светог Максима Исповедника, доносимо текст са изворним учење Светих Отаца и Светих канона о прекиду општења са јеретицима и са онима који опште са јеретицима. Сви модернисти, укључујући србопаписте, обмањују народ да, тобоже, "без епископа нема Цркве", како би народ следио јеретичке епископе и клирике све до пакла. Као што ћете видети, по учењу Отаца, Цркве нема без Христа, а не без епископа, јер је Црква Христо-центрична а не епископоцентрична, па се током периода владања јереси догађало да Помесна Црква постоји без епископа, на шта указује, на пример, Свети Атанасије Велики.

Аутор текста је Јован Ризос, ученик блаженопочившег митрополита флоринског Августиноса Кандиотиса, за кога је старац Пајсије Светогорац говорио да је Златоусти 20. века. Препоручујемо вам да пажљиво и у целости прочитате овај текст, јер се на српском народу увелико испуњавају речи Светог Пророка Осије: "Изгибе мој народ, јер је без знања" (Ос.4,6).

Молимо се Господу да свим Својим верним чедима, и нама најмањима међу њима, дарује макар зрнце вере, храбрости и исповедништва Светог угодника Својега Максима Исповедника.