Још у Старом завету речено је: „Који добро чини ближњему, Господу позајмљује, и Он ће му платити за доброчинство његово“ (Приче Солом. 19, 17). А у својој причи О страшном суду (Мат. 25, 31-46) Господ Исус рекао је: „Све што учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте... Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте“. Дела милосрђа људима учињена Бог прима.

Проповед изговорена 22. децембра 1908. године у Москви, у цркви Епархијског дома, на парастосу који је служио митрополит Владимир, уз саслужење петорице епископа.

И умре, и би сахрањен у гробовима отаца својих, и сва Јудеја и Јерусалим оплакиваху Јосију... (2. Летописа 35:24)

Путем заповести Твојих текох, кад си раширио срце моје

Како је теби пријатно, како је весело, кад ти нађеш неку изгубљену, потребну и драгоцену ствар! Ти си спреман да скачеш од радости. Па замисли како је пријатно Оцу небеском кад види човека грешника – чедо Своје, које је било пропало, па се нашло; кад види погубљену и оживелу овцу Своју; кад види изгубљену и нађену драхму Своју, тј. тај живи образ Божији – човека? Немогуће је описати такву радост.