Свети Атанасије Велики, познати борац против аријанства, мученик и исповедник, саветује верне: „Ходећи верним и живоносним путем, ишчупајмо око, које нас саблажњава, не телесно, него око ума.“

У Русији, православни хришћани су се причешћивали четири пута годишње од памтивека (то је и српска светосавска пракса – нап. „Борба за веру“). Током наредних векова, у Руској Цркви је установљена специфична пракса у вези са учесталошћу причешћа за лаике.

У савременом животу, Светла недеља је време оштрог смањења црквене и кућне молитве. Они који су марљиви и присуствују свакој служби током недеље проводе само три сата — највише три и по! — у цркви дневно: сат и по увече, и сат и по ујутру. Кућна молитва је ограничена на 10-15 минута дневно: Пасхално правило се чита ујутру и поново пре спавања. Сходно томе, током Светле се обично не причешћује. Снажно се противим томе да се парохијани причешћеју током Светле недеље — осим ако није апсолутно неопходно!

Десило се то 28. априла 2005. године. Довела је Олгу у Средњеуралски манастир њена мајка јер је девојка имала рак мозга и отпустили су је из Онколошког центра у Јекатеринбургу, рекавши јој да је безнадежна. Тада она није могла сама ни да стоји на ногама, и зато ју је мајка придржавала с леђа.