"Време сиромашно и дуго.

Вода топла и сива.

Врт спаљен."

 Оскар Милош: X

Поштовaно уредништво сајта „Борба за веру“,

Чини ми се да нисте најбоље разумели (овде:) интенцију мога дописа (овде:) и да сте његово тежиште пребацили на моју „пристрасност“ према владики Атанасију, „неупућеност“ у врлине владике Филарета и дискредитовање др Војислава Шешеља по основу који, како сугеришете читаоцима, нема никакве везе са његовим чланством у Цркви.

Како јављају сарадници „Борбе за веру“, епископ милешевски Атанасије Ракита јутрос је опет био у алкохолисаном стању, и то у толикој мери да је са патерицом (владичанским штапом) полупао два ормара у владичанском двору и све што је било у њима. По двору је распршено стакло и предмети који су били у ормарима.

Рекли сте Кончаревићка све о себи и епископу Атанасију Ракити, својим нападом на Војводу проф.др. Војислава Шешеља, кога у тексту зовете "Шешељ" (зато сте и ви Кончаревићка...), односно нападу на Разум.

Поштована Ксенија,

За 10 година постојања „Борбе за веру“, није било ни једног повлачења неког објављеног прилога или демантовања истих. Разлог томе није прелест да смо непогрешиви (ми се против таквих боримо), већ ситно сито кроз које све сејемо и прецизне теразије на којима све меримо. Дакле, исхитреност је код нас искључена. Тако је било и у случају објаве вести о физичком насртају епископа милешевског Атанасија Раките на безаконо свргнутог владику Филарета.

Поштовно уредништво сајта „Борба за веру“,

По савести морам да поделим са вама и вашим читаоцима мишљење у вези са владиком милешевским г. Атанасијем Ракитом, који је у жижу јавности доспео, нажалост, услед исхитреног објљављивања на Вашем сајту вести о сукобу између некадашњег  владике милешевског г. Филарета и садашњег Епископа милешевског г. Атанасија Раките.

Без Божије помоћи не можемо да учинимо ништа добро. Према томе, потребно нам је много смирења да би наше душе нашле мир. 

Лукави никад неће престати да нас гађа пламеним стрелама, покушавајући да нас победи и надвлада. Ми, међутим, такође поседујемо мноштво смртоносног оружја. Ту је превасходно молитва „Господе Исусе Христе, помилуј ме“, која га дословно спаљује. Он из тог разлога покушава да нас посредно нападне, али нас Христос Својим молитвама просветљује да се боримо са њим.

У Минхену, 4. и 5. фебруара (по грађанском календару) текуће године, са благословом епископског Синода и покровитељством Берлинско-немачке епархије Руске Заграничне Цркве, у лик светитеља прибројан је новомученик Александар Шморел, активиста антинацистичке организације „Бела ружа“, кога је Хитлеров Гестапо погубио у баварској престоници 13. јула 1943 (н.к.), због његовог ревносног исповедања вере православне и проповеди покајања. Александар Шморел је први новомученик прослављен након обнове канонског општења између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве.