Помаже Бог, 

Шаљем Вам слике најновијих канонских преступа, патријарха Порфирија који је присуствовао обележавању англиканског божића. Са њим је био и епископ топлички Петар Богдановић. Исти тај епископ је прошли католички божић дочекао у Београду на миси. Ове године је то исто учинио и на мису ишао владика Алексеј, на моје велико разочарење. Све су ово озбиљни преступи и директно кршење 10 и 45, апостолских правила.

Поштовано уредништво, поштовани читаоци и борци за веру свако вам добро од Господа!

Као што сви знате да се олуја у Аустријској епархији не стишава, већ напротив постаје све јача.

Ако се „глобални договор“ са Фанаром спроведе, онда ће и Грци и Ватикан добити своје несумњиве користи.

Конкретно, Константинопољска патријаршија ће показати да ни кршење канона ни легализација расколника не могу пољуљати њен статус „прве“ у православном свету. А ако је тако, онда се статус „источног папе“ за поглавара Фанара може и треба коначно потврдити, претварајући Помесне Цркве у послушни додатак „истанбулског двора“.

Божанска благодат све решава

„Ако би неко заиста примао Божију благодат свакодневно кроз причешће, он би доживео преображење као на Тавору и за 40 дана он би постао као свети Мојсеј Боговидац и његово лице би постало толико светло да народ не би могао да гледа у њега и морао би да покрива лице. Али од тога нема ништа и све је више неизлечивих Јудиних болесника у црквама и манастирима“

Отац Дамаскин Светогорац

Часно свештенство епархије аустријско-швајцарске, помаже Бог!

 Обраћамо Вам се у овим данима када се сви спремамо за празник Рождества Христовог и када би требало, да су наша срца и душе испуњене миром Божјим и радошћу.

Поштовано уредништво!

У Аустрији се напротив тло не стишава већ се све више тресе одлукама владике Иринеја Буловића. Већ одавно се зна да је неколицина свештеника прешла у истанбулску патријaршију и да су неки као враћени у СПЦ.

То нису глупе речи, већ „несвесни“ поступци сваког од нас, који постепено доводе до тога. Прилично смо успешни у храњењу вештачке интелигенције са собом, својом суштином, временом, трудом и ДНК.

Данас се много говори и расправља о границама Цркве, о томе, која је помесна Црква виша и важнија. Ови људи су заборавили то да је Црква - једна и недељива. Христос има једну Невесту, и Њој припадају сви они, који су Јој верни, независно од тога, где они живе и којим језиком говоре. Црква се никада не раздељује и не распада, и то је важно разумети. Од ње отпадају они који изгубе везу са Богом и престану да живе у црквеном предању.