Смртни страх

Мада се смрт праведника и грешника који су се потпуно покајали, у многоме разликује од смрти окорелих грешника и оних који се нису довољно покајали, ипак је страх својствен сваком човеку пред његову смрт. Тако то и мора да буде, јер је смрт казна, која се за праведнике само умањује.

Неки, када виде да човек умире мирном смрћу, исповедивши се и причестивши, кажу: „Биће му добро на оном свету, јер је умро као хришћанин“; а када виде да неко умире изненадном смрћу, кажу: „Овог је Бог казнио таквом смрћу за грехе и биће му лоше у будућем животу.“

Молећи се за преминуле уједно морамо и сами да се припремамо за прелазак у други свет, размишљајући чешће о свом смртном часу и јачајући веру у будући загробни живот. Нажалост, у наше време неки одбацују постојање бесмртне душе и будућег загробног живота, мада је вера у бесмртност душе за сваког човека извор његовог разумног и моралног живота.

Током овог разговора, старац Јефрем из Аризоне говори о свом рођеном оцу и како га је Господ молитвама Цркве ослободио пакла. Архимандрит Јефрем је био игуман светогорског манастира Филотеја, а потом је основао осамнаест православних манастира у Северној Америци, због чега је назван „Апостол Америке“. Упокојио се Господу 7. децембра 2019. године.

Следи транскрипт аудио снимка.