Дошао један човек код Учитеља па му каже:

- Је л' знаш шта је данас о теби рекао твој друг?

- Сачекај мало - заустави га Учитељ - прво просеј то што хоћеш да кажеш, кроз три сита.

 - Три сита?

-Шта је понизност оче Пајсије?

Понизност је мисао и убеђење нашег срца да смо грешнији од свих људи и недостојни милости Божије. Осуђивање самог себе не значи да имамо праву понизност. Права понизност је када нас брат нападне и посрами у јавности, а ми то издржимо и кажемо да је то било по Божијем допуштењу због наших грехова. Све треба да прихватамо као заповест Божију. Ако нас неко нападне треба да кажемо да му је Бог заповедио. Када вам неко нешто узме, поново треба да кажемо да му је Бог заповедио да би постали монаси. Када вас деградирају са више позиције треба да кажете да је то Бог урадио да би ми променили наше навике и страсти. То је права понизност.

Пред читаоцима „Борбе за веру“ налази се превод „Просветитеља“ Светог Јосифа Волоцког, који је учинио архимандрит др Никодим Богосављевић. Ово веома значајно дело актуелно је и данас, када јеретици хилијасти (екуменисти) проповедају миленијумско царство свих уједињених религија на земљи. Где год је хилијазам, ту је и јудаизам, настао без Христа, као нада у земног месију, који ће кренути путем Великог Инквизитора и тајну, чудо и ауторитет засноване на магијској моћи поставити као основу својој власти.   

А каква је јерес била у питању?

          Бескрајна хроника чуда

Један је од највећих православних светитеља у XX веку. Избегавши као руски племић пред револуционарним терором 1917, у српској престоници је студирао богословију и издржавао се радећи као колпортер. Замонашен је 1926. у Миљковом манастиру, на Морави, а за епископа рукоположен 1934. у Београду. „Ако хоћете да видите живог светитеља, онда отидите у Битољ, код оца Јована”, говорио је о њему Николај Велимировић, тада епископ охридски