У храму Крста западногрузијског регионалног центра Зугдиди, из иконе Спаситеља теку крваве сузе, саопштава Благовест-Инфо , позивајући се на часопис “Алија“. Ову  информацију о чуду је потврдио протојереј Иларион Шенгелија.

Молитва је слободно обраћање човекове душе Богу. Како ову слободу ујединити са обавезним читањем правила, посебно када човек не жели да чита?

-Слобода не значи да нам је све дозвољено. Човек је тако устројен да, ако допусти себи раслабљеност, тешко ће се вратити тамо где је раније био. У Житијима светих има пуно примера када су подвижници остављали своје молитвено правило како би показали љубав новопридошлом брату. У овом случају они су заповест о љубави ставили изнад свог молитвеног правила. Али, ми морамо да имамо на уму да су ти људи достигли висине у духовном животу, они су непрестано пребивали у молитви. Међутим, када осећамо да не желимо да се молимо, то је обично искушење, а не пројављење слободе.

„Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме.

О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога,

Јер си благословен у векове векова. Амин.“

Године 1996/1997, у току свенародних протеста због крађе избора, отац Сава Вазнесењски, од чијег се упокојења ове, 2014, навршило десет година, одржао је, пред окупљеним народом у Пожези, беседу у којој је јасно ставио до знања какав треба да буде став православног Србина према држави и политици. Његову беседу објављујемо да подсетимо наше читаоце какви су били прави народни пастири, који се нису крили у мишје рупе, него су излазили пред своје ближње да их просветле истином и покажу им пут.