Жалиш се, како су људи постали зли. Нигде да сретнеш добра човека. Па се чудиш, зашто Бог трпи овакав свет и већ не учини му крај.

Докле напредују? И шта им бива на крају, њима и породу њиховом? Јеси ли се то питао? Нека се не спотичу мисли твоје кад видиш, да се неко хвалише снагом а заборавља Дародавца снаге.

Какав си грех учинио да те снађе та несрећа изнад свих несрећа? Да пресечеш везу са извором живота и дародавцем разума? Да одрекнеш Онога, чије је вечно биће очигледније од нашег тренутног бића и чијим се постојањем једино може утврдити и наше постојање?