header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow МИСИОНАР
Са Светим Владиком Николајем из дана у дан (2) Штампај Е-пошта
четвртак, 19 април 2012
         ...Свакодневно читали смо Ново време, а највише су нас занимали извештаји са руског фронта. Наравно да су немачки извештаји били дотеривани како њима одговара, али се и из таквих извештаја видело да Немци губе и да се нагло повлаче. Обично пред ручак дође Патријарх и владика Николај у Василијеву собу, седну и онда се почне дневни коментар стања на ратишту и црта се фронт на мапи. Василије је био најревноснији у обележавању линије фронта. Чим би Руси ма где напредовали владика Николај је говорио: Иде Руја ко олуја.
Детаљније...
 
Са Светим Владиком Николајем из дана у дан (1) Штампај Е-пошта
среда, 18 април 2012

Поштовани посетиоци, на данашњи дан, пре шест деценија, у Небеску Србију је отишао Свети Владика Николај, по оцу Јустину – највећи Србин после Светог Саве. Сећајући га се, објавићемо један његов, мање познати, текст, који смо први пут пренели 2009. године, и успомене његовог синовца, јеромонаха (касније владике) Јована Велимировића. Свети Владико Николаје, моли Бога за нас!

Детаљније...
 
Св. Нектарије Егински: Слово о лику пријатеља Штампај Е-пошта
среда, 18 април 2012

 Пријатељ је човек добар, здраве душе, мисли исправно, воли врлину, беспрекорног је морала, веран је у љубави, искрен на речима, постојане је душе, искрен је саветник, отворен је, истинољубив и правдољубив. Пријатељ је слика и прилика свога пријатеља и до крајности осетљив осећа душевно расположење пријатељево и страда душевним страдањем свога пријатеља.

Детаљније...
 
Професор Михаил Шкаровски: Односи Константинопољске цркве са Руском и Бугарском Православном Црквом Штампај Е-пошта
уторак, 17 април 2012

КОНСТАНТИНОПОЉСКА ПАТРИЈАРШИЈА И ЊЕНИ ОДНОСИ СА РУСКОМ
И БУГАРСКОМ ПРАВОСЛАВНОМ ЦРКВОМ
У ПЕРИОДУ ОД 1917. ДО 1950.

Константинопољска Православна Црква у периоду 1917-1939.

Прва половина XX века је за Константинопољску Патријаршију била време тешких искушења, реформи и озбиљних сукоба са другим Помесним Православним Црквама и световним властима низа држава. Неко време је био угрожен и сам опстанак Патријаршије. Али је ипак, на крају, Васељенска Патријаршија не само опстала, већ и значајно проширила свој утицај. У свему томе битну улогу су имали односи са Московском Патријаршијом и руском православом емиграцијом у Турској.

Детаљније...
 
Свети Владика Николај: Христос воскресе! Штампај Е-пошта
субота, 14 април 2012

 Христос воскресе, љубезна браћо православна!

Христос воскресе, драга децо православна!

Шта означава тај вековни поздрав: Христос воскресе: Означава двоје: да је Христос васкрсао и да ћемо и ми васкрснуги. Ако би само Он васкрсао, и ако ми не би очекивали кроз Његово Васкрсење и своје, шта нам онда користи што је Он васкрсао? И шта вреди Живоме поздрав од мртвих? Ако ли би пак само ми имали да васкрснемо, а Он ако није васкрсао, жалосно би било васкрсење наше без Њега, печална вечност без Његовог присуства, тамно царство без Његових очију, тужно царовање слугу без Цара, глуп живот тела без главе. Но не бојте се, браћо и децо, гле, Бог премудри свесилни ништа није уредио ни у овом ни у оном свету, чему би малени разум људски могао наћи ману и рећи: заиста, то је Бог требао и могао боље уредити! Напротив, све је Бог уредио тако, да све превазилази разум људски својом смишљеношћу, стројношћу и потпуношћу.

Детаљније...
 
Још...
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Следећа > Крај >>

Резултати 631 - 735 of 896
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца.

(Из ,,Окружне Посланице” Источних Патријараха 1848.год.)

 

Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима.

 (Свети Фотије, цариградски патријарх)     

 

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима.

(Свети Јован Златоусти)

 

Једини  непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих Отаца, уклањајући се од сваког другог учења и сопственога умовања.

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

(Архиепископ Аверкије Џорданвилски)

 

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно, и недоследно разумевање ствари и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Милостивно Божије дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би Милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у Њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи...

(Свети Игњатије Брјанчанинов)

 

Само посебна Божија милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства – Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима,  тим ризницама побожности и благодати..

(Св. Игњатије Брјанчанинов)

 

„Боље је сто пута бити блудник, него једном јеретик“.

(Преподобни Гаврило Ургебадзе)


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.