Ова прича се догодила у манастиру Ватопед, када је тамо још увек живео старац Јосиф «Млађи». Био је крај новембра. Тада сам радио на послушању у конаку. Тих дана су се студенти Политехничког универзитета у Атини сукобили са полицијом. Неки од тух студената анархиста дошли су на Свету Гору, како би се скрили од власти. Један од њих – анархиста са зеленом чироканом – је имао стрица који се подвизавао у манастиру Есфигмен. Тај младић је и предложио својим друговима да потраже привремено уточиште на Атосу.

О ЦРВЕНОМ СЛОВУ

Отац Сава је људе опомињао да не раде на црвено слово – заповедне празнике у календару: “Светитељи који су забележени црвеним словима у календару нису обични људи и обичне личности. То су велики Божји угодници и наши пријатељи. И њима морамо да посветимо дан, и да не радимо материјално, физички. Ако нешто буде изузетно – то је друга ствар. Не дај Боже да буде! Може човек да се сатре, може човеку да се кућа упали, или нешто тако. Онда је то друга ствар. Али и кад неко умре, тад се и на Велики Петак меси, тад се и на Васкрс меси. Тад нема празника кад неко умре,  изузеци су то. Али кад су ови дани и ништа се  тако не догоди,  онда су то празници.