Неко ми је причао да се један човек увек молио Богу, да га не оставља на земном путу, и, као што је Господ некада пратио своје ученике на путу за Емаус, да тако и њега прати на путу његовог живота.

               1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин!

Завршено је све и са земаљским и са небеским свеТОМ за нас људе. Ми данас, на Велики Дан Свете Педесетнице, Свете Тројице, Духова, ми данас знамо сву тајну свих светова. Ето, Света Тројица и јесте сва Тајна; нашег земаљског света, сва Тајна сваког човека, тајна је моја и твоја, тајна моје душе и твоје душе. Ко си ти? Ко сам ја? Ми – ми смо икона Божија, ми икона Пресвете Тројице. Тако нас је Господ створио[2], дао нам је душу која је боголика, душу која је тројицолика, душу која је донела у овај свет Тројично Божанство, силу Тројичног Божанства.