Ко си и шта си, не пишеш. Но потписујеш се као „безверац и добар родољуб“. Кажеш, како усвајаш основну догму московских безбожника о непостојању Божанства, а све остало што они проповедају одбацујеш, и остајеш – добар родољуб. О бедни човече, ко те наведе на клизавицу на којој нема задржања? Јер за што ћеш се ухватити, да би се вратио на висину, са које си поклизнуо у понор? Изгубио си веру; прекинуо си, дакле, уже које те везивало за Створитеља твога, пружио си обе руке у руке сатане, и опет мислиш задржати се где ти хоћеш!

Син Вам пао с аероплана и погинуо. Пишете, како сад само једно те једно мислите: да ли син Ваш ипак живи? Да ли има живота после смрти, и ко нас у то може уверити?

Преподобни Серафим је за Дивејево говорио да ниједан каменчић на овој земљи није ставио по својој вољи, већ само оно како га је Царица Небеска поучила. По Њеном налогу су у цркви Казањске иконе Мајке Божије дограђени олтари Рођења Христовог и Рођења Пресвете Богородице, ископана је света „Канавка“ (канал) и почела је да се уређује Млинарска заједница: и у њој су подигнуте келије у два дела и саграђен је млин-хранитељ. Место где је постављен темељ за млин преподобни Серафим је налазећи се у Саровској пустињи, три године пре његове изградње невероватно тачно описао Михаилу Васиљевичу Мантурову: