Пишеш, да си се завадио са оцем, да си се оделио од њега, и да те је он при деоби проклео. Па питаш, да ли та клетва има неког значаја.

Пишеш ми, да те нешто узнемирава у сну. Некаква три детета јављају ти се чим склопиш очи, па ти се смеју, ругају, прете и застрашују. Ишла си, велиш, паметним људима и тражила лека. Они су ти казали: то није ништа! Ти си им рекла: Кад није ништа, одагнајте ту неман од мене! Зар може бити ништа оно што ми не даје мира већ шест месеци? А они теби на то: промени ваздух, иди у весела друштва, храни се боље; то је обична хипокондрија.

И ја кажем: довољно је бити добар Србин, али по угледу на најбоље и најславније Србе, који су се јавили на изложби људи у овоме свету за минулих хиљаду година. Но не смем да кажем као ти: вера је споредно! Јер би ме сви Срби утерали у лаж.