Јеси ли чуо за блаженог Авакума ђакона? Кад су га Турци водили кроз Београд, окована у двоје вериге, да га набију на колац, овај витешки Босанац певао је: „Срб је Христов, радује се смрти!“

Јављате ми с безумном радошћу, да Вам је ћерка изабрата за краљицу лепоте. Па као да очекујете, да Вам и ја честитам. Мене је стид о том и писати, а место честитања изјављујем Вам дубоко сажаљење. Не знам зашто још кажете у писму: „Мојој ћерки као образованој девојци то веома ласка“? Јер шта да се рече о образованим и необразованим у наше дане?

"И приступивши (Исус) рече: Момче, теби говорим, устани!

И седе мртвац и стаде говорити." (Лк. 7, 14 – 15)

Oвим речима јеванђељско читање [зачало] Недеље двадесете по Духовима приповеда нам овеликом чуду које је учинио Господ наш Исус Христос васкрсавши умрлог сина несрећне наинске удовице. Размишљајући о овом јеванђељском зачалу, Свети Василије Велики поставио је себи питање: „Шта је тако рано довело овог младића до смрти?“

Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог

И ти и твоја стара мајка предани сте вери православној. Од како сте почели да извршавате заповести о посту, молитви, милостињи и причешћу, од тада вам се тајне истине све више откривају. Заиста то је прави пут: кроз вежбање знаног долази се до незнаног. При ћутљивој и дугој молитви истина јавља себе. Но твоје срце гори од жеље, да и многе друге управиш на пут истине.